KOLUMNE
ŽENE, DAJTE MUŠKARCIMA DA PROČITAJU OVO: Možda će razumjeti!
Kolumnistkinja MONDA Sandra Todorović ima poruku za muškarce. Ne za sve muškarce, već za one koji žene tretiraju kao da su im sluge, koje su tu, kako oni misle, samo zbog njih:
,,Nemam mnogo prijateljica. I to je sasvim normalno u ovim godinama. Život i situacije su to ispravno prosejali u moju korist. Ove koje su mi ostale su sve što jedna žena može da poželi. Prostora za nove, divne, hrabre žene uvek bilo i biće.
Posebno sam osetljiva na njihove suze. Nisu to suze neke tinejdžerke koja nije dobila roze ajfon nego beli, to su suze odraslih žena pune tuge, gorčine i nemoći. Svaka koju sam im lično obrisala je bila dovoljno moćna da nagrize beton. Njima treba moje društvo, da budem publika za te tužne predstave, da budem uteha i da primim pola njihovih udaraca. To je, podrazumevano, obostrana stvar.
Besparicu razumem, veoma poznata oblast, neposlušnu decu, isto, porodične ubode tupim nožem doktorirala, izdaje prijatelja magistrirala…Ali kada ih muškarac povredi… Nemam nijedno mesto na telu koje je spremno za njihove udarce, jer se i sama od toga i dalje isceljujem.
U prednosti sam jer je moje u odnosu na njihovo bilo davno, pa su se na nekim mestima rane spojile, pojavljuju se jasni zadebljali ožiljci, a njihove su sveže, nove i posute solju. Znam koliko ta so peče, i zato vama koji ste im te rane naneli imam nešto da kažem.
Odložite tu koficu sa solju na trenutak i saslušajte me:
One su divne osobe, možda ponekad svojeglave, ali koja žena nije? Vredne su i posvećene svemu čega se uhvate, pune su ljubavi i plemenitosti. Dobre majke i čestite žene. Požrtvovane i trpeljive. One su skuvale milione ručkova, oprale tone veša, bez vaše pomoći gajile decu, spasavale pse i mačke sa ulice, pravile zimnice, brinule o vašim roditeljima, o vama, o svemu što vas je ikada mučilo i tištilo, hodale sa decom tiho dok spavate, imale razumevanja za vaše erektilne disfunkcije, za pare od letovanja koje ste prokockali, za vaše iznenadne posete manastirima da biste okajali grehe, za sve one laži koje bi svojom silinom zaustavile reku, za svo zlato koje su morale da prodaju da bi kupile deci novu obuću, za zaboravljene rođendane i godišnjice, za licemernost, za sva ona pijanstva kada ste im govorili da su kurve i drolje jer vama ne može da se digne, za one šamare koje su vam oprostile, za one žene koje vas čekaju tamo negde i koje su na kraju dobile više vas nego što su one ikada imale, za svaki put kada su vas čekale spremne da idete u pozorište, a vi se niste pojavili do ujutru, za isterivanje iz kuće, za sve je ‘ovo moje, došla si bez gaća na guzici’, za sve je ‘ovo moje, ako ti se ne dopada vrati se kod mame i tate‘, za smrad vaših nogu koje su morale da osete kada vam pijanom skinu cipele na trosedu, za svu onu brigu o vama kada ste se sa dušom rastajali jer ste imali temperaturu “37 sa 6”, za sve kolače kojim su vam zaslađivale dane i mazile vas do beskonačnosti, jer su vas volele, jer su verovale da ćete to shvatiti i uzvratiti istom merom.
Niste ih zaslužili. Za vas su oštrokonđe, čistačice novčanika, bezdušne kučke koje će vam pokazati gde vam je mesto. Vaše sparušene duše nikada neće naći mir, i ta zgužvana novina koja vam stoji na mestu gde je srce će neka bezdušnica pocepati na sitne papiriće i ostaviti vas beživotnog sa jednim parom cipela i jednom košuljom na sebi. E tada ćete se možda setiti ovog mog golemog spiska, pa ćete se zamisliti.
Da sam svaku njihovu suzu sakupila, imala bih bure od dvesta litara moćnog rastvora u kojem biste se svi razgradili, žgadije jedne!
Govnjiva motka je kod mene, da znate kad vam se bude jela lenja pita i trebale pare za kladionicu.”
Autor: Sandra Jbte
