DRUŠTVO SLAJDER
PODGORIČANKA JOVANA SPASOJEVIĆ STUDIRA U MILANU: Vinova loza voli sjenu svog gospodara
Podgoričanka Jovana Spasojević je bila uvjerena da će nakon srednje škole da upiše stomatologiju, sve dok nije pošla na matursku ekskurziju. Kada se njen pogled susreo sa vinogradima prolazeći pored Venecije osjetila je opčinjenost. Odmah je izabrala svoju profesiju.
Sa Jovanom razgovaramo u Podgorici i priča nam da za sedam dana ide u Italiju, u Milano, na studije. Izabrala je da u toj zemlji izučava vino, jer je to država sa najdužom vinskom tradicijom.
-Privilegija je tako nešto tamo izučavati. Milano je bio izbor, jer je tamo veoma cijenjena katedra. Naučila sam mnogo toga – kaže ona.
Dobro predznanje
Jovana se prisjeća početaka na fakultetu i kaže da se, zahvaljujući predznanju koje je imala iz Osnovne škole ,,Sutjeska” i Gimnazije ,,Slobodan Škerović”, relativno lako izborila sa nivoom znanja koji je tražen. Uvjerena je da je gimnazija najbolja odskočna daska za takav fakultet.
Naša sagovornica je na studijama na državnom fakultetu i pojašnjava kako je uspjela da se upiše.
-Sve je išlo preko ambasade. Dokumenta se tamo šalju našoj ambasadi, a kasnije se ide na prijemni, ali je to više bio kao razgovor, da se provjeri nivo znanja italijanskog jezika. I tako je sve počelo – kaže ona.
Na prvoj godini studija bila je na samofinansiranju, ali je već na drugoj od Univerziteta dobila stipendiju.
-Moje znanje italijanskog je na početku bilo dobro, ali kada treba da se nauči 500 stranica to je bio izazov. Trebala je ogromna upornost. Na fakultetu sam jedini stranac i neki profesori su imali razumijevanja, a neki malo manje. Na kraju sam zadovoljna postignutim – kaže Jovana, uz osmjeh.
Na fakultetu cijeni što se mnogo vodi računa o praksi. Tako je, kako navodi, bila u Toskani na praksi tri mjeseca i kaže da je to iskustvo neponovljivo, sjajno.
-Po drugi put sam se zaljubila u tu profesiju. Naporno smo radili, ali su ljudi u okruženju divni. Pratila sam proces od samog ulaska grožđa do finalog proizvoda-vina. Tu sam naučila sve. Sve što sam do tada znala iz knjige je jedna vrsta iskustva, a ovo je sasvim drugo – kaže ona.
Smatra da je vino kao dijete koje ne smije u tom trenutku berbe i same prerade da se ostavlja ni sekund, ali kasnije zahvali na tome.
-Za vinovu lozu kažu da voli sjenu svog gospodara tako da smo se našli – kaže Jovana.
I u Toskani, je prema riječima naše sagovornice, pohvaljeno crnogorsko vino.
Dok sjedimo i razgovaramo u lokalu nijesmo zapazili da je neko od gostiju naručio vino, a Jovana komentariše da naš narod ima ubjeđenje da je sve tuđe bolje.
-Ljudi još ne znaju sa koliko mnogo mi raspolažemo kada je vinski svijet u pitanju. Zemlja smo koja ima dugu tradiciju u gajenju loze, što je bitno. Imamo kvalitetnu sortu i dobra vina. Možemo da stanemo rame uz rame sa svjetskim – uvjerena je ona, dodajući da imamo najveći vinograd u jednom komadu u Evropi, 2310ha Plantaže.
Projekat sa Italijanima
Jovana bi voljela da se crnogorska kultura vina podigne na veći nivo. Priča nam kako je angažovana na projektu sa Italijanima koji se radi u Crnoj Gori. Finansira ga Evropska unija, a na projektu se na osnovu brojnih faktora kao što su klima, zemljište određuje koja zona u Crnoj Gori je pogodna za koju sortu vinove loze. Radi već godinu, a rezultate očekuju krajem septembra sljedeće godine.
-Prijavila sam se za ovoj projekat i primljena sam. Drago mi je što imam iskustvo te vrste, jer bih kasnije voljela da se vratim u Crnu Goru. Ovdje ima toliko toga da se uradi u vinskom sektoru – kaže Jovana.
Ona planira da upiše master, ali vjerovatno ne u Italiji. Trenutno je zainteresovana za opciju prema kojoj se godina magistarskih studija izučava u Francuskoj, a druga godina u Španiji.
Za Jovanu je sve to izazov, kao što je bio i odlazak na studije u Italiju. Kada ostaneš sama, kako kaže, i zavisiš samo od sebe, tu se broji šta uradiš i postigneš.
-Da su mi prije par godina rekli da ću da se snađem u situacijima koje su mi se dešavale u Italiji nikada ne bih vjerovala. Moram da kažem da sam ponosna na sebe- rekla je ona, uz osmijeh.
Komentarišući život u tamošnjoj zemlji, naša sagovornica kaže da su ljudi veoma šarmantni. Oduševljena je njihovim stilom i hranom.
Susret sa Jovanom privodimo kraju, uz dogovor da ćemo naredni da obilježimo uz čašu vina. Biće povoda. I izazova. S.Đ.
