DRUŠTVO SLAJDER

ŠTA NOVINARE NAJVIŠE NERVIRA KAD PRIČAJU SA SAGOVORNICIMA: Ne mogu ti sad dati izjavu, krečim

8.07.2016. u 9:28

Pojedini crnogorski novinari su se u razgovoru za MNE magazin prisjetili šta ih je do sada najviše nerviralo kod sagovornika i saglasili su se u jednom- ,,lude” kada sagovornik  izbjegava da odgovori konkretno na njihovo pitanje.

Novinara agencije Anadolija Adela Omeragića često iznervira što sagovornici, kako kaže, vješto zaobilaze teme, odnosno ne odgovaraju direktno na postavljeno pitanje. On, međutim, smatra da je možda još gora situacija po novinare kada dobiju odgovore na pitanja od državnih institucija. Na nekoliko pitanja odgovaraju, kaže Adel, u jednoj rečenici, proglašavajući se pri tom nenadležnim za određene teme.

-Mislim da su ,,obični” ljudi najbolji za sagovornike. Oni su iskreni i njihove  priče su ,,žive” priče – kaže Adel.

Baveći se novinarskim poslom, priča on, svakodnevno je u situaciji da traži sagovornike, poziva ih telefonom, srijeće ih na ulici. Adel ističe da u komunikaciji s novinarima ima različitih tipova ljudi, neki na kulturan način i s uvažavanjem pristupaju razgovoru, oni drugi to rade onako profesionalno ili službenički, dok u treću kategoriju svrstava one koji bi da disciplinu treniraju baš nad novinarima.

Glavna uloga

-Sjećam se jedne situacije kada sam kao početnik dobio zadatak da pozovem jednog gospodina, koji se u javnosti smatra ekspertom za određenu oblast. Na početku razgovora me pitao ko će biti sve pomenut u tekstu. Kada sam mu saopštio da će u okviru teme biti još dva sagovornika, lijepo mi je poručio da on to ne prihvata i da je jedini uslov da samo on bude ,,glavna” uloga – prisjeća se on.

Adel nikada neće zaboraviti ni upute jedne javne ličnosti, koja mu je čak poručivala da mu nakon napisanog teksta pošalje verziju, kako bi je on pregledao, pa da je nakon toga tek objavi. Adel se prisjetio još jednog događaja od prije tri godine. Oko 17 časova je pozvao jednog ministra koji mu je nakon što se predstavio rekao: ,,Vidite li koliko je sati?”, a potom   spustio slušalicu.

-Ono što je činjenica jeste da su u posljednje vrijeme neki političari postali sve manje dostupni za novinare. Svakodnevnica je da se ne javljaju na telefone, a ako se kojim slučajem jave, onda nakon što čuju pitanje kažu pozovite me za deset minuta, i nakon toga isključe telefon. Naravno, ima svijetlih primjera, nekolicina poslanika  je uvijek spremna na saradnju – kaže on.

Slično iskustvo kao Adel u komunikaciji sa političarima ima i novinarka Dnevnih novina Jovana Đurišić. Ona kaže da svakako simpatično zna da bude  kada pozovete poslanika/cu, a on/ona vam kažu da ne mogu da daju izjavu, jer- kreče.

-Pojedini su brzi da saopšte odmah na početku razgovora svoje zdravstveno stanje, bez obzira da li ih za isto pitate ili ne – kaže Jovana, uz osmijeh.

Ona priča da  u razgovoru sa sagovornicima najiritantnije zna da bude nepoštovanje tuđeg posla. Novinari rade kada drugi ljudi odmaraju, pa, smatra ona, vrlo je nefer reći medijskim radnicima ,,sad je vrijeme odmora”.

-Međutim, nije sve tako crno. Veći je broj onih koji naš posao razumiju, pa nam rado izlaze u susret kada su u pitanju izjave, molba za intervjuima i slično – kaže ona.

Upornost

Prisjećajući se svojih iskustava sa sagovornicima, novinarka RTCG-a Ivana Šebek kaže da ima ljudi koji namjerno izbjegavaju direktno da odgovore na pitanja, a ima i onih koji su blokirani prilikom snimanja, posebno kada se sve emituje uživo.

– Ovo drugo tolerišem, razumijem i dajem sve od sebe da takvom sagovorniku pomognem da dobijemo dobru priču, tečnu i upotrebljivu. Ovi prvi me ne nerviraju, nego naprotiv, inspirišu da budem još upornija u dobijanju odgovora. Ja gledaoce ne potcjenjujem, dam im da čuju onoga koga intervjuišem i ako neko uporno izbjegava da pruži odgovor, oni to čuju i osjete, mi smo jako inteligentan narod, i – kao da sam dobila potvrdu. Sve je u strpljenju i upornosti. Ali i mirnoći – kaže Ivana.

Odgovarajući na pitanje cijene li danas sagovornici novinare, ona navodi da je sve do stava novinara i urednika.

-Mene poštuju i oni koji me vole i oni kojima možda nijesam simpatična. Zaista nema ni razloga da bude drugačije, imam vaspitanje, stav i potrudim se da objasnim sagovornicima za šta i kada mi trebaju. I, nemamo problema u komunikaciji – kaže ona.

Kada je počinjala da radi, sa 20-ak godina,  znala je da, kako kaže, ,,legne na kičmu” dok se neko ne javi i dok ne dobije odgovor. Posebno je inspirisalo kada neko izbjegava ,,škakljiva” pitanja.

-Ja sam se dobro zabavljala, a pojedini sagovornici su me se plašili i ljutili se na mene. Znali su poslije da zovu mog urednika Darka Šukovića u Anteni M kako bi se žalili i raspitivali su se ,,ko je ta preuporna djevojka”, ali Darko je uvijek bio na mojoj strani – kaže ona.

Pojedini odgovori Ivaninih sagovornika pretočeni su i u anegdote. Prisjeća se da je bilo dosta čudnih odgovora i izgovora.

-Neki odlično čuju preko telefona, a onda glume da ne čuju kada se postavi pitanje koje im nije po volji. Bilo je i da kažu da ,,nijesu znali za uplatu od 25 hiljada eura na ličnom računu” već četiri mjeseca (!!!). E, to je bilo kao da snimamo neku seriju humorističku, sa elementima ironije. Ta gospođa je pozvana, objašnjeno joj je da se snima i snimljena od A do Š i puštena u etar. Bilo je i toga da čovjek u mom prisustvu psuje sebe što je pristao da gostuje u Dnevniku, jer ga nijesmo ,,ispromovisali” kako je on vjerovao da će biti. Ne znam zbog čega je to očekivao, nego sam ga ispitala uživo o nekom problematičnom stanju u njegovom preduzeću – prisjeća se ona.

Ivana pamti i situaciju kada je snimala jednog stranog zvaničnika. Bila je, kaže, oduševljena što ga upoznaje, a onda se priprema za snimanje pretvorila u njegovu zabavu.

– Bukvalno je čovjek plesao. Nego, ko pleše i pjeva, zlo ne misli, rekoh  sebi, i sačekah da snimim tada nešto vrlo ekskluzivno – kaže ona.

Ignorišu pozive

I novinarka Prve TV Ivana Cimbaljević susreće se sa ,,nesvakidašnjim” sagovornicima. Dešava se, priča ona, da ignorišu njene pozive, poruku ili mejlove kada ih kulturno zamoli za izjavu na određenu temu. Ona negoduje što to rade portparoli.

-To je njihov posao i za to primaju plate. Ako se ne javljaju, znači da ne znaju šta im je posao. To posebno ne smiju sebi da dozvole zaposleni u javnom sektoru, a što se često dešava. Ukoliko ne mogu da nam obezbijede sagovornika ili odgovore na pitanja, osnovni je red da nas pozovu i to kažu – navodi ona.

Ivana kaže da neće zaboraviti jednu neobičnu situaciju koju je imala sa sagovornikom. Poslala je, kaže, zahtjev i pitanja jednoj državnoj instituciji nakon čega je pozvala jedna žena  da je obavijesti da je raspoložena da razgovaraju na tu temu, ali da mora samo da sačeka potvrdu PR službe i direktorice.

-Međutim, oni su odlučili da mi odgovore u pisanoj formi, iako je u mejlu naznačeno da mi je potreban sagovornik, jer TV novinarima takvi odgovori ništa ne znače. Na moj zahtjev da mi obezbijede osobu koja bi mi makar već pripremljene odgovore pročitala u kameru, odgovorili su da im je ,,zabranjena usmena interpretacija pisanih odgovora”. Napominjem da sam već sarađivala sa tom institucijom i da ranije nije bilo te zabrane. Nisu mi direktno naveli na koji zakon ili propis su se pozvali – kaže Ivana, uz osmjeh. S.Đ.