Foto: Kostadin Kamenov

Odlazak u JNA, u kojoj se tada služilo tri godine, za mnoge siromašne mladiće bio je kratkotrajan izlaz iz bijde. Šabanove muke, međutim tek tada su počele. Za momka uzavrele krvi četrdeset dana do zakletve bilo je previše. Pobjegao je.

– Bio sam mlad, trčao sam za ženom. Htio sam samo da je vidim, pa da se vratim. Uhvatili me, otjerali na sud. Nijesam imao advokata, otkud to sirotinji? Odredili mi po dužnosti nekog kapetana za branioca, a on ni riječ nije rekao u moju korist. Tužilac me napao, rek’o da sam nemoralan, da takvi ljudi ne treba da žive, da sam izdao zemlju…. Puklo mi nešto u glavi, skočio sam i povikao: Nem’o da laješ, bre! Ne možete vi mene da osudite, kol’ko mogu da izdržim!

To izletanje koštalo ga je mnogo. Kazna od tri godine za dezertiranje produžena je za još pet godina i Šaban se obreo na Golom otoku. O tim danima i mukama kroz koje je prošao često je i mnogo pričao:

– Napravio sam grešku koju sam platio više nego što je trebalo, ali, sa druge strane, možda je tako Bog odredio. Na Golom otoku sam završio fakultet. Pročitao sam nebrojeno mnogo knjiga, naučio da sviram i pišem muziku. Tamo sam propjevao. Druže Bože, ja sam održao svoju zakletvu, a i ti svoju: vratio sam se živ i zdrav i ne mogu da se žalim zbog toga.

Sa robije se vratio bez dvoumljenja čime će se u životu baviti. Spoznao je svoj talenat i potpuno se posvetio muzici, kojoj je odan skoro pet decenija.

Izvor: Prva.rs