MAGAZIN MAGAZIN_IZDVOJENO
PRIJE 89 GODINA: Rođen ,,mrgud velikog srca”, velikan jugoslovenskog glumišta
Na današnji dan prije 89 godina rođen je glumac za kojeg je nakon snimanja ,,Bitke na Neretvi“ Orson Vels rekao da jedini kojima zavidi su on i japanski režiser Akira Kurosava. Taj čovjek je Pavle Vuisić.
– Rođen 10. jula 1926. u Beogradu. Kada sam se rodio, otac je završio pravo, a majka studirala književnost. Pa je otac radio u Skupštini, kao sekretar nekog odbora. Godine 1929. ukidaju Skupštinu. Počinje seljenje po Jugoslaviji, kroz Makedoniju, Crnu Goru… Onda dođe rat i porodica se vrati u Beograd. Četiri godine gladovanja. Brat i ja učili gimnaziju, vukli ćumur sa stanice, i tako. Pa dođe oslobođenje. Mobilišu me pred osmi razred i odem na Sremski front. Po povratku završavam gimnaziju i upisujem fakiš. Pravo i književnost, uz jezive uslove i glad. Istovarujem vagone na stanici, vučem grede iz ruševina, pomažem pri rušenju oštećenih zgrada, radim kao spasilac u javnom kupatilu, monter u fabrici. Između ostalog statiram u filmovima… A ostalo znate – ovako je legendarni Paja Vuisić sažeo svoj život u, kako piše portal Slobodna Bosna, jedinom intervjuu koji je ikada dobrovoljno dao.
A dao ga je filmskom kritičaru Ranku Munitiću pod jednim uslovom – Dobro, onda sutra u devet kod Dva bela goluba, deset rečenica uz po jednu votku na minut.
Tako je i bilo.
Nije se školovao za glumu, već je želio da postane pravnik. Život mu je, pak, namijenio drugi put. Tako je mrgud velikog srca, kako su zvali, ostao zapamćen kao jedan od najvećih glumaca u istoriji jugoslovenske kinematografije.
Pavle Vuisić
,,Mrgud“ je topio naša srca svojim ulogama, uz njega smo se smijali i plakali. On sam nije pretjerano volio glumu, govorio je da je to jedna od najnebitnijih i nevažnijih profesija. Draži su mu bili kafana, splav i čamac na rijeci Savi i supruga Mirjana sa kojom je bio u braku do smrti.
Kakav je bio glumac, dovoljno govori činjenica da je svaki kadar u kojem je bio sam snimljen iz prvog puta. Tekst nije želio da uči od riječi do riječi, jer to mu je bilo neprirodno.
Bio je otvoren čovjek koji bi svakome sve ,,sasuo u brk“.
– Paja i politika bili su „na Vi“. Mrzio je prijetvornost, udvaranja i lažnu ljubaznost koje političari nazivaju diplomatijom. Jednom je u Belom dvoru organizovana specijalna projekcija ,,Bitke na Neretvi“ za Tita. Paju su ravno sa Ade odveli na projekciju, pošao je nevoljno, ali kad su pokušali da ga za tu priliku obuku u odijelo, kap je prelila čašu. Odbio je. Stajao je tamo namršten u svojim bermudama, raskopčanoj prugastoj košulji i papučama, a onda se iznenada, primijetivši komešanje na putu ka dvorani, pred njim ukazao Tito.
,,Druže, jesu li vaši šoferi nosili odijela i kravate u ratu? Teraju me da ovo obučem, a svi znaju da sam ja u filmu šofer Jordan”, rekao je Paja. Broz se nasmijao i poveo ga na piće u susjednu prostoriju. Projekcija je kasnila, a Paja o svom razgovoru sa Titom nikada nije pričao nikome – izdvojio je portal Slobodna Bosna odlomak iz knjige ,,Posle fajronta“ autora Aleksandra Đuričića.
I to je bio Pavle Vuisić.
Govorilo se da se Miodrag Petrović Čkalja i Vuisić ne podnose. Kasnije će se pokazati da to nisu bile samo puke priče.
– Mira Banjac je bila na velikim mukama jer je voljela obojicu, piše Đuričić: „Kada bi sela sa Čkaljom, Paja bi odmah viknuo: ,,Dođi, nešto da ti kažem.“ Kako mu se približi, Čkalja odmah skače: ,,Molim te, hajde nešto da mi pomogneš.“ Za njega je Čkalja bio neko ko je do iznemoglosti kamčio smijeh od gledalaca i afektivno-agresivnim postupcima pretvarao sebe u klovna. Pavle je njegovao dramsku komiku, više je volio osmijeh nego smijeh“ – piše Slobodna Bosna.
B.R.
Foto: Wannabemagazin
