ART PREPORUKA
BEOGRAD: Održana komemoracija povodom smrti Žarka Lauševića
Komemoracija povodom smrti velikana našeg glumišta Žarka Lauševića održana je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Članovi porodice, kolege i prijatelji okupili su se da odaju počast legendandarnom Laušu.
Komemoracija je počela minutom ćutanja za Žarka Lauševića.
– Danas se opraštamo od našeg prijatelja, od dramskog umjetnika, Žarka Lauševća. Prvi put se pojavio na ovoj sceni 1981. godine. Član Jugoslovenskog dramskog pozorišta postao je 1982. Ostavio je neizbrisiv trag. Za svoja filmska i pozorišta ostvarenja dobio je brojne nagrade. Žarko Laušević je bio jedinstven. Molim vas da minutom ćutanja odamo počast Žarku Lauševiću – rekla je Tamara Vučković Manojlović ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Uplakani Voja Brajović se obratio prisutnima.
– Pitaju me šta to čini Žarka Lauševića velikim – počeo je Voja, te je opisao priču jedne žene koja htjela da postane balerina, ali u tome nije uspjela.
– Bićete član baleta, ali nećete balerina – prenio je riječi jednog zvaničnika Voja balerini:
,,Zašto? Vi nemate to što može podići publiku na noge Žarko je to imao” – rekao je Brajović.
Tokom izlaganja Brajović je opisao kakav velikan je bio Žarko, te je pročitao pjesmu Branka Miljkovića “Kraj putovanja”.
– Nemojte da je neko suzu pustio. Ljutiće se Žarko – rekao je Irfan Mensur na početku svog izlaganja.
– Nedostajaće mi naši razgovori dok je bio u Njujorku. Nedostajaće mi njegovi tekstovi sa pitanjem: “Šta misliš?” Nedostajaće mi preporuke knjiga. Nedostajaće mi ono što sam ja njemu preporučivao. Nedostajaće mi poklon koji sam dobio od njega. Neke žute čarape. Nedostajaće mi naše šetnje – rekao je Irfan Mensur i dodao:
– Ljudi moji, ode Žarko. Ja ne pristajem, nije fer – rekao je Irfan Mensur.
Zatim se video porukom obratila Svetlana Ceca Bojković.
– Sve je išlo sjajno do 1993. godine. Slijedelilo je suđenje, kazna, zatvor. Tu tragediju je Žarko ispisao u 4. knjigi. To je bila težnja ka sopstvenom iskupljenju. Poslije mukotrpnog lutanja, vratio se ponovo da zablista svojim glumačkim darom. Tome smo se svi divili. A onda je došla opaka bolest koja ga je odnijela. Šta reći. Dragi Žarko, duboko smo potreseni tvojim odlaskom. Ispraćamo te s tugom i velikom ljubavlju za tebe – rekla je Ceca Bojković.
Milutin Mima Karadžić se prisjetio kako je sreo Žarka Lauševića i kako su glumili zajedno u predstavi.
– Mi smo s predstavom “Marko Kraljević Superstar” obišli cijelu Jugoslaviju – prisjetio se Mima Karadžić.
– Govorili smo i poeziju – rekao je Mima, te je počeo da recituje.
– Moj dobri kume, putuj sa anđelima – rekao je Mima.
Žarka sam volio da gledam, da čitam, volio sam njegove slike i crteže. Volio sa njim i da radim i da pričam. Pričali smo o glumi, umjetnosti, životu, istoriji, o svemu. Svaki taj razgovor, bio u Spužu ili Njujorku. Svi ti topli ljudski razgovor, odisali su gospodskom diskrecijom. Poslednji bješe prije mjesec dana. Bio je topao dan. Anita, ti i ja smo pričali polako. Nismo primijetili da je došla noć. Rekao je da mu je najbolji dan u životu poslije dužeg vremena. Žarko je bio jedinstven. Imao je jedinstvenu snagu – rekao je Bjelogrlić.
– Njegova krhka duša nije to mogla da izdrži. Otišla je tamo da nađe mir. Poslednja slika. Ti stojis na terasi Bežanijske kose. I dalje si lijep… Mašeš mi i vičeš: “Vidimo se, Bjelo.” Vidimo se, Žare moj. U nekom boljem svijetu, ako zaslužim da budem pored tebe – prisjetio se Bjelogrlić.
O Žarku Laušević je govorila i Vida Ognjenović.
– Žarko je Žarko. Crvenom bojom smo zabilježili datume naših viđanja. Evo, otišao je zauvijek – rekla je između ostalog u svom govoru Vida Ognjenović.
– Došao je među nas iz nekog mitonosnog svijeta. On je bio svoj – dodala je Vida, te je govorila o njegovom umijeću slikanja i bravurama glumačkim.
– Zbogom, neponovljivi Žarko moj – rekla je emotivno Vida Ognjenović.
Prisutnima se obratio i Svetozar Cvetković. Glumac je prisjetio kako je sa Žarkom proveo dan u Njujorku i kako su gledali “Evroviziju” i kako se Svetozaru obratio neki čovjek koji je želio da se vidi sa Žarkom. Cvetković je sve to ispričao Lauševiću. Žarko je Cvetkoviću rekao da njih 15-oro rekli da žele da ga vide, ali da se nikome nije javio.
Svetozar se poslije prisjetio slobodnog dana koje su imali kada su snimali film “Volja sinovljeva”, kao i priču sa popom na prekidu predstave o Svetom Savi, koji je poslije bio na slavi kod Žarka Lauševića.
Još jednu priču je ispričao Cvetković za vrijeme kada su snimali film “Nož” u jednom selu nadomak Dubrovnika.
Prisutnima se obratio i Milan Marić
– Dragi Žarko. Žare, Lauše. Za mene si bio veliki glumac. Za mene si bio neko koji je nosio život dostojanstveno. Za to sam ti beskrajno zahvalan. To mogu samo ljudi koji život hrabro nose. Hvala ti što si mi posvetio vrijeme, za razgovore, prijateljstvo… Hvala ti za sve stvari, koje su oplemenile naše život. Hvala ti, Žare, što te naša mladost nije plašila. Ja sam kod tebe Žare najviše volio život. Hvala ti za sve – rekao je Milan Marić.
Petar Božović se takođe prisjetio detalja iz života sa Žarkom. Nakon svog govora, poklonio se slici Lauševića na video bimu.
Prikazan je video gdje Lauš pjeva djeci, a na kraju svi su ustali sa svojih sjedišta i nisu štedjeli dlanove. Aplauz je trajao više od pet minuta.
Ispraćaj i kremacija biće obavljeni na Novom groblju u Beogradu s početkom u 14 časova.
Izvor: Telegraf.rs
Foto: Nikola Tomić
