NAŠE PRIČE
ZDENKA KOVAČIČEK ZA MNE MAGAZIN: Nisam željela da postanem komercijalna pjevačica koja će prodavati velike tiraže
Hrvatska umjetnica Zdenka Kovačiček sa Green House Blues Band-om održala je sinoć predivan koncert na prostoru između crkava u Budvi, u sklopu 12. Petrovac Jazz festivala.
Naša gošća protekle godine proslavila je 60 godina karijere. Sa pet godina je počela da glumi, a već sa 13 počinje pjevačku karijeru u izuzetno popularnom tinejdžerskom bendu Duo Hani. Takva popularnost vodi Duo Hani na evropsku turneju gdje nastupaju sa svjetskim zvijezdama poput Bila Hejlija, Lua van Burga i Pitera Krausa. Nakon raspada Dua Hani, Kovačiček nastupa po Evropi i američkim klubovima. Sarađuje sa džez velikanima Boškom Petrovićem, Miljenkom Prohaskom, Damirom Dičićem, rok grupama Time, Bijelo Dugme, YU jazz-rock selekcija, Kornelijem Kovačom i drugim.
Godine 1970. stiže i prva nagrada žirija na festivalu u Opatiji sa pjesmimom Miljenka Prohaske ,,Zbog jedne melodije davne”.
,,Žena za sva vremena” Marka Tomasovića postaje ona po kojoj, kako je kazala na koncertu u Budvi, žele da je pamte kad je više ne bude.
Pamte se još pjesme ,,Frka”, ,,Vrati se u moje dane”, ,,Volim te kao konja”, ,,Mali crni brat” i druge.
Godine 2002. osvaja nagradu Porin za Najbolji ženski vokal.
Protekle godine Karl Lagerfeld za muziku na ,,Chanel”-ovoj reviji u Parizu odabrao je pjesmu Zdenke Kovačiček ,,Elektra”.
O tome i još mnogim stvarima razgovarali smo sa njom nakon koncerta u Budvi.
Kakvi su utisci sa nastupa u hotelu ,,Palas” u nedjelju i večeras u Budvi?
– Fantastični. Poslije deset godina opet smo tu, ali ovog puta ja sam srećna što sam dovela najbolji prateći bend koji sam ikad imala. Zašto? Imala sam ja i Telephone Blues Band i odlične rok muzičare, međutim, Green House Blues Band sviraju džez i pop i rok i Dženis, zato što su to najbolji muzičari u Hrvatskoj. Moja je sreća što sam ih dobila za sebe, bar neko vrijeme.
Kako je došlo do pisanja autobiografije?
– Ja sam tek počela da je pišem. Znate zašto? Moja kćerka mi je rekla, kad sam joj pričala neke anegdote, detalje iz života: ,,Mama, pa to je ludilo! Pa, ti moraš to zapisat’!”. Ima mojih kolega koji žive jednim staloženim porodičnim životom. E, to kod mene nije bio slučaj jer sam ja sudbinski bila u braku, brak se raspao, ja sam se vratila u Hrvatsku, dobila kćerku, živjela kao samohrana majka. Prilično sam bila prepuštena samoj sebi. Nikad nisam imala ni menadžera ni muža koji bi mi pomogao, koji bi me podržavao. Tako da je možda upravo takav život interesantan da se napiše, da se to sve zabilježi. Ima puno interesantnih stvari i možda će jednog dana svi reći: ,,Vidi ovo, je li normalna?”
Zašto baš uzor Dženis Džoplin?
– To je bluz, ja volim bluz. Ona je taj bluz proživljavala onako kako ga ja osjećam. Mi smo jarci po horoskopu. Velike sličnosti imamo u doživljavanju muzike, u stavovima životnim, u borbi protiv diskriminacije, u borbi za ljudska prava, imamo puno karakternih crta. Ona je dala život za taj bluz i to je nešto što ja poštujem, što smatram čudom. Nje više nema, ali, ostala je ta njena muzika, ta njena interpretacija bluza koju niko ne može nadmašiti. Ja pokušavam, ja pjevam te njene stvari na svoj način. Naravno da ona vrišti, ali ja to osjećam. To nije zato što ja nju kopiram nego zato što ja isto tako osjećam tu muziku.
Da li ste u srcu, po karakteru, rokerka, bluzerka ili džezerka?
– To je sve jedan žanr. Sve je to vezano. Možda je jedina razlika velika između narodne muzike i ovih žanrova što ste Vi spomenuli. Bluz je rođenje. Od bluza se kasnije razvio džez, razvijao se i rokenrol. Danas spajaju džez i rok, džez i pop, džez i etno. Muzika ima samo jednu bazu, to je onih osam tonova. Za mene postoji samo jedan žanr, a to je dobra muzika.
Koliko Vam znači što je Karl Lagerfeld izabrao Vašu pjesmu za svoju reviju?
– Znate, rekao je jedan novinar, moj prijatelj, da postoji neka kosmička pravda. Možda prije dosta vremena, kad sam počinjala, mene nisu prihvatali. Zašto? Zato što ja nisam željela da postanem komercijalna pjevačica niti top, hit pjevačica koja će prodavati velike tiraže. To mene nije zanimalo. Mene je zanimalo istraživanje, realizovanje mojih ideja, šokantni tekstovi, eksperimenti kao što je bila ta ,,Elektra”. Oni su tražili valjda te neke početke elektronske muzike koja je nastajala prije 40 godina i tako su naišli na taj snimak. Danas je elektronska muzika veoma eksponirana, korišćena, ima milijarde snimaka. Oni su tražili nešto što nije tako potrošeno i što čini te početke elektronike. Tako su naišli valjda na ,,Elektru”. Moram reći da je to kosmičko čudo, jer to što mi nisu priznavali tada, to je sad došlo na svoje mjesto. To mi se vratilo. Taj moj entuzijazam, moja ljubav prema novim idejama, sad mi se vratila.
Razgovor i foto: B. Radonjić
