ART SLAJDER
IGOR ĐORĐEVIĆ ZA MNE MAGAZIN: Pozorište je opomena i ogledalo
Foto: Marko Todorović
Igor Đorđević maestralno je sinoć prikazao lik narkomana Martina, makroa Ričija i mafijaša Dejana na Velikoj sceni Crnogorskog narodnog pozorišta, gdje je gostovao sa predstavom ,,Bizarno“. Priču o bizarnostima i paklu devedesetih u Beogradu napisao je Željko Hubač, a režirala Snežana Trišić, u produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu i Šabačkog pozorišta.
Sa Đorđevićem smo nakon predstave razgovarali o društvu, budućnosti djece sa ovih prostora i novom projektu ,,Meso“.
– Desilo nam se usitnjavanje. Usitnjavanje društva, usitnjavanje država, svako je uzeo svoje, podigao ogradu i računa da je sad postigao sve što je dobio, sad će oni sami sebi biti dovoljni. Od odvajanja nema ništa. Ima od ujedinjenja, tako da ja se nadam da će, mi sigurno ne, ne vjerujem ni naša djeca, ali ono bar djeca naše djece, moći opet doći na ideju da se spajamo. To je moje jedno od tumačenja. Naravno, Balkan je čudo. Ne znam ko je to rekao, Čerčil, da Balkan jedino proizvodi i izvozi istoriju. Nadam se da ćemo uspjeti, da ćemo da naučimo. Pozorište tome služi. Pozorište nije tu da bi nekog zasmijavalo ili nekome bilo zabavljačko, pozorište je tu da nas opomene, da bude ogledalo društva, što je i Šekspir govorio, i slika onoga što nam se dešava. Nadam se da će ova predstava doprinijeti malo tome, da se zamisli svako od nas kako dalje sa ovakvim likovima koje ste gledali, a koji nas okružuju.
Iz predstave ,,Bizarno” (Foto: narodnopozoriste.rs)
Na kraju predstave se čuje simbolično dječji hor. I Vi imate dijete. Šta smo to ostavili svojoj djeci i kako vidite njihovu budućnost?
– Vidim je tako što za moju kćerku kao najveći cilj u školi je da se nauči egleski. To vam je dovoljan pokazatelj šta mislim i kako mislim. Šta ostavljamo djeci? Ne znam šta da vam kažem. Mi imamo taj gen, kako da kažem, malo varvarski. Taj gen koji ne dozvoljava da se organizujemo više nego samo da treba da napadamo i da se branimo. Sve ostalo je za nas viša matematika i gledamo da se korumpirano usitnimo, da svako ofućari svoje i onda smo tu gdje smo. Ne mislim ni da je Evropa bolja. Ne mislim da su oni lišeni tih korumpiranih političara, ali je to ipak na nekom nivou civilizacijskom. Sad mi drug iz Norveške govori – ti možeš otići na odmor, ne traže ti uopšte potvrdu od doktora, vjeruju ti da si bolestan. U toj državi civilizacijski ne laže se. Zašto bi se lagalo? Nemojte, ušao sam sad u politiku.
Za najnoviji projekat ,,Meso“, u kojem tumačite glavnu ulogu, iz Filmskog centra Srbije su rekli da je to jedan od najvećih projekata godine.
– Jeste, jako sam ponosan na to, iako još nije izašao. Biće krajem godine. Nikola Pejaković je pisao scenario i glumi sa mnom glavnu ulogu, Saša Hajduković je režirao. Odlična ekipa banjalučkih glumaca sa nekim našim beogradskim – Petar Božović, Vuk Kostić. Stvarno očekujem da super to prođe.
Bojana Radonjić
