– Zlo uvijek ide iz nesreće, nezadovoljstva i frustracije. Samo je pitanje do koje granice čovek može da trpi i kada će zlo okinuti. U slučaju nekoga ko je ostvaren u životu, profesiji, ima sigurnost, socijalni status i obrazovanje postoje daleko manje šanse da počini zločin nego neko ko nema posao, stan, kola, neko ko nema ništa i još ga, na primjer, ostavi supruga – objašnjava doktor Milić.

Traženje krivca je u ljudskoj prirodi, pa nije rijetkost da duboko nezadovoljan čovek uperi prst u nekoga ko mu je veoma blizak. Naizgled beznačajan neposredan povod može da bude kap koja je prelila čašu.

– Ti činovi se događaju svuda gdje je blizu intenzivna emocionalnost. Onog koga volimo, njega najviše i mrzimo. To nije tako samo u aktuelnom svijetu u kojem živimo, već je tako bilo i kroz istoriju. To je ljudska odlika koje mi ne možemo da se oslobodimo i koja u ovim našim vremenima, kad je sve tako nategnuto, dovodi do ovakvih nesreća – kaže Milić.

Iz dana u dan javljaju se novi izazovi i problemi u životu kojima moramo da se prilagodimo, što prirodno stvara stres. Problem je što, kako kaže doktor Milić, mi kao pojedinci i društvo živimo u produženom hroničnom stresu koji već duže vrijeme testira naše mogućnosti da se prilagodimo. Nada u bolje sjutra samo pogoršava situaciju jer nas uvodi u razočaranost.

– Gdje je nada, tu je i sumnja. Gdje je sumnja, tu je i strah. To je nekakvo stalno očekivanje, vi se budite i razočaravate. Iz godine u godinu mi se nadamo, iz godine u godinu se razočaravamo. To sve utiče da se prag tolerancije smanjuje.

U našem društvu izražen je i problem porodičnog nasilja, odnosa prema ženama. Patrijarhalni model ponašanja i dalje je prisutan.

– Šta je ostalo sada? Da se junačimo na ženi i na porodici jer smo na svim ostalim poljima nebitni i neostvareni. Naravno da tu postoji i doživljaj muške sujete, ali da je taj čovek na nekim drugim poljima ostvaren, to bi bilo drugačije. Mi jesmo otvorili temu nasilja u porodici, međutim, jedno je napisati zakon, a drugo je da to postane dio našeg načina razmišljanja, sistema vrijednosti. Nasilje u porodici još nije regulisano na svim nivoima, još  se mi oglušujemo, još uvek se to ne prijavljuje kako treba, niti kažnjava na adekvatan način. Toga ima mnogo više nego što je u javnosti prepoznato.