MAGAZIN PREPORUKA
SJEĆANJE: Kako je prije 56 godina nastala čuvena fotografija Če Gevare
Foto: Alberto Korda
Fotografija Če Gevare koju je napravio Alberto Korda postala je kultna i može se vidjeti svuda, od reklama, filmova, patika do majici. Nastala je 5. marta 1960. godine i taj trenutak Korda opisuje kao onaj koji mu je promijenio život.
Pomislili biste da se Korda obogatio nakon toliko replika. Ne, samo mu je donijela nove tužbe koje je morao da podnosi da zaštiti lik Če Gevare.
Korda je rođen kao Alberto Dias Gutieres 1928. godine u Havani. U početku je slikao krštenja, svadbe i sahrane, da bi 1953. godine otvorio vlastiti studio i promijenio ime u Alberto Korda. Karijeru modnog fotografa, po sopstvenom priznanju, počeo je da bi upoznavao žene.
Godinu 1959. opisivao je kao onu koja mu je promijenila život.
– Bližio sam se 30. godini, vodio neozbiljan život, a onda je izuzetan događaj promijenio moj život: kubanska revolucija – rekao je Korda i sjetio se kako su upravo te godine u januaru Kastro i Gevara trijumfalno ušli u Havanu.
Tada je Korda postao fotograf Revolucije i Kastrov prijatelj.
Korda gleda negativ
Čuvena fotografija napravljena je na opelu za 136 osoba koje su ubijene kada je sabotiran i raznesen francuski brod kojim je prevoženo oružje u Havanu. Masa je ispunila ulice Havane, a Korda je tada radio za novine ,,Revolucion”. Sa Kastrom su bili drugi vođe revolucije, kao i francuski pisci Žan-Pol Sartr i Simon de Bovoar. Če je stajao nedaleko od bine.
– Sjećam se njegovog uperenog pogleda u gomili u 23. Ulici. Bio sam pogođen izrazom koji sam vidio na njegovom licu. Nepomirljivost. Bijes. Bol – prisjetio se Korda.
Koristio je ,,leiku m2” sa ,,plus-X” filmom i ,,leika” objektiv od 90 mm namontiran na njega. Uspio je da napravi samo dva kadra – horizontalni i vertikalni prije nego što se Če udaljio.
Kada se Korda vratio u studio, poslao je nekoliko fotografija ,,Revolucion”-u. Čea je kropovao i od toga napravio vertikalni portret. Da ironija bude veća, fotografija Čea nije uvrštena u članak, već ona Kastra sa Sartrom i De Bovoar.
Godinama je stajao Čeov portret na zidu Kordovog studija kada ga je poklonio 1967. italijanskom izdavaču Đanđakomu Feltrineliju. Nije mu naplatio, jer Feltrineli je bio prijatelj Revolucije. Nakon toga fotografije su bile objavljene u ,,Paris Match”-u.
Oktobra 1967. godine Če je ubijen u Boliviji. Ljudi su izašli na ulice i protestovali širom svijeta osuđujući ubistvo. Feltrineli je štampao na stotine postera sa Čeovim likom prema fotografiji Alberta Korde. Tada je slika dobila naziv ,,Guerrillero Heroico” (gerilski heroj). Nakon toga, korišćena je svuda, od bilborda do patika.
Kako Kastro nije podržao niti potpisao bernsku konvenciju o zaštiti književnih i umjetničkih radova, Korda ni porodica Če Gevare nisu dobili ni centa od milijardi reprodukcija. Bez autorskih prava, svako je mogao po slobodi koristiti Kordinu fotografiju.
Godine 2000, Korda je tužio ,,Smirnoff” za upotrebu fotografije Čea u reklami, jer ,,kao neko ko podržava ideale za koje je Če umro, kategorično sam protiv eksploatacije Čeovog lika za promociju proizvoda kao što je alkohol i bilo čega što umanjuje Čeovu reputaciju”. Isplatili su mu van suda 50.000 dolara. On je sav novac uložio za zdravstveni sistem na Kubi.
– Da je Če živ, on bi uradio isto – rekao je Korda.
Preminuo je 2001. godine od srčanog udara.
B.R.
Foto: Alberto Korda
