15.08.2015. u 8:15
Mnogi roditelji osjete grižu savjesti kada prvi put ostave svoju bebu na čuvanje kod babe i dede ili sa bebisiterkom. Pročitajte ispovijest majke Deniz Stirk kojoj je ovo iskustvo u potpunosti otvorilo oči…
Kada je moja djevojčica imala sedam mjeseci, morala sam da je ostavim na nedjelju dana, kako bih otišla na poslovni put. Prije toga je nisam ostavljala ni na jedan dan. Ovo je bilo iskustvo koje mi je otvorilo oči u potpunosti. Evo šta sam otkrila o majčinstvu kada sam se udaljila od svoje kćerke:
Kada sam krenula na put čula sam različite komentare koji su učinili da se osjećam gore, poput:
“Ona će ti mnogo nedostajati!”
“Nemoj da brineš, ona je previše mala da bi shvatila da nisi tu.”
“Jao, ja nikad ne bih mogla da je ostavim. ”
Jedini komentar koji mi je pomogao da zaboravim ove podrugljive izjave bio je od majke koja je sjedila pored mene. Ona je rekla da ne treba sa sobom da nosim krivicu. I bila je u pravu. Ja sam već rezervisala let, pristala na put, već sam u avionu, nema potrebe da trošim svoju energiju razmišljajući o tome koliko je ovo pogrešno.
Radim na poslu, radim i kod kuće. Pomalo sam se radovala ovom poslovnom putu. Bilo mi je drago što ću provesti vrijeme sa odraslim osobama, večerati bez da nekog hranim ili da mijenjam pelene na svakih par sati.
Ovo se posebno odnosi na dojenje. Prije nego što sam otišla na put sam dojila svoje dijete. Tako da sam mogla da napravim manje zalihe dok sam odsutna. Istraživala sam koliko je potrebno sedmomjesečnoj bebi mlijeka, te sam u skladu sa informacijama napravila manje zalihe za moju princezu.
Naša dadilja mi je poslala poruku kako je beba dobila osip od pelena. Bila sam u šoku i odmah nazvala muža da mu prigovorim što mi nije javio. On je rekao kako je smatrao da je taj osip totalna glupost, nešto što se događa i da ne brinem previše. “Da sam ja tamo…” rečenica koju je svaka majka milion puta izgovorila. Ali, shvatila sam da je ipak pretjerana briga nepotrebna.
Dok sam bila odsutna posebno teško mi je pala činjenica da moram mlijeko koje imam još uvijek u sebi da sipam u čašu i prospem u sudoperu. Zato sam odlučila da uradim nešto za sebe i budem hedonista za promjenu. Pila sam vino, kafu, jela brzu hranu. Rezultat – bila sam mnogo više opuštena nego što sam očekivala.
Nakon 24 časa po mom povratku beba je jela kao da nisam ni otišla. Odmah sam se vratila svojim standradnim obavezama – pranju veša, mijenjanju pelena, itd.