Piše: Jovana Papan
Ono što su za vas ranije bili automobili, od trenutka kada kao novopečeni roditelj stupite u raskošni svet savremene bebi opreme, postaju kolica za bebe – skup statusni simbol koji ste platili više nego što se smeli i koji nemate gde da parkirate.
Među dobrostojećim roditeljima i onima koji pokušavaju da tako deluju, kolica za bebe su predmet želja, merkanja i neophodna ulaznica za „visoko društvo“ kraj bazena sa peskom iza zgrade. Zato ste se, u naletu početničkog entuzijazma i želje da startujete svoj roditeljski staž u velikom stilu, odlučili za najskuplji, mega-nabudženi model koji više podseća na pokretni apartman sa sve plazma televizorom i mini barom nego na praktično prevozno sredsvo za vašeg novog člana porodice.
Nisu na ceni samo modeli kojima je glavna karakteristika što se u tek dvadeset komplikovanih poteza pretvatraju iz jedne u drugu stvar koje vam uopšte nisu potrebne. Ukoliko želite da date mnogo novca za kolica, možete se odlučiti i za jedan od onih modela koji izgledaju kao toster, dizajnirani su negde u Skandinaviji i izrađeni od najnovije Nasine legure za spejs šatlove, tako da vaše dete mirne duše možete izvesti u šetnju i kada je napolju magnetna oluja, dok šibaju solarni vetrovi ili je u u toku nuklearna proba u komšiluku. Ovakva kolica, osim da ste finansijski potentni, poručuju i da ste veoma upućeni u trendove, umetnost i dizajn, te da ste uopšte, jedna veoma kul i fensi osoba.
Ubrzo ćete, naravno, shvatiti da je jedina prednost preskupih brendiranih kolica za bebe ta što ćete se osećati pomalo moćno kada u šetnji sretnete druge roditelje, jer, ruku na srce, one koji nemaju decu neće nimalo impresionirati činjenica da posedujete najnoviji model „kombi“ ili „trio“ sistema vodećeg brenda na tržištu bebi opreme. Shvatićete i da vam pola te fabulozne skalamerije koju još niste ni pošteno otplatili uopšte ne treba, već vam samo zauzima dragoceni prostor skupljajući prašinu. Što je još gore, da ste možda glavna faca u parkiću sa svojom bebi limunzinom S klase, ali da vašu pokretnu dečju sobu zbog veličine ne možete da progurate čak ni kroz prolaz na kasi u megamarketu, o običnim bakalnicama i da ne govorimo.
Naravno, po nekom nepisanom pravilu, što se više platili svoj bebi-porše, to su manje šanse da će vaše dete uopšte želeti da se vozi u njemu. Čim pregura prve mesece i počne da vas uzima pod svoje, zatećićete sebe kakoga po vasceli dan nosate u jednoj ruci, dok prazna kolica gurate drugom, razmišljajući o tome kako bi lepo bilo kad bi ste bar vi mogli nekako da se ušuškate u njih i tako „zavijeni u jasučak prespavate ručak“ umesto da ih vucarate naokolo poslednjim atomima snage.
Na kraju, celu vašu epopeju sa preskupim fensi kolicima završićete tamo gde po pravilu završavaju roditelji koji su za četiri točka koja sama nigde ne idu dali koliko vredi i jedan upravo registrovani Jugo u pristojnom stanju, kadar da vas prebaci barem do crnogorskog primorja. A to je – u rubrici mali oglasi, očajnički pokušavajući da povratite bar deo uloženog bogatstva, i nadajući se da će vas tamo pronaći neko bar malo mudriji od vas, ko je odlučio da svoj specijalni status u visokom bebi-društvu nabavi po sniženoj ceni, iz druge ruke.
Sve ovo, naravno, nećete pričati prijateljima i kolegama roditeljima kada budete ćaskali o bebećim temama. Njima ćete, dok budu pokušavali da se povrate od šoka izazvanog saznanjem koliko ste ih platili – objašnjavati kako vrede svaku paru i kako ne znate kako biste uopšte uspeli da izgurate te naporne prve godine, osim gurajući naokolo preskupi, ultra moderni i krajnje nepraktični bebi-apartman sa pet zvezdica.
Izvor: Detinjarije.com