Momak sa zlatnim makazama: Nebojša Kosović, Foto: Vesna Lalić

Garantujemo to zbog fudbalskih majstorija, ali i zbog ponašanja tihog, nenametljivog i lijepo vaspitanog momka, koji je na terenu sušta suprotnost – eksplozivan i nepredvidiv. Nebojša Kosović – majstor svog zanata. Poslije nesvakidašnjih „makazica“ i pogotka za TV špice na prvenstvenom meču sa ekipom Voždovca, na kojem su crno-beli trijumfovali sa 3:0, Nebojši se otvaraju mnoga vrata. Već na jučerašnjem treningu saigrači mu u šali predlažu da otvori frizerski salon, a kao prva mušterija prijavljuje se desni bek Miroslav Vulićević.

– Au, šefe, ala ti šišaš! Može jedna frizurica? Ja sam spreman, a ti samo nađi makaze – obratio se Vulićević „nikšićkom berberinu“.

Za onaj gol u 69. minutu ekipi Voždovca već dva dana Kosović dobija komplimente.
– Jeste, pljušte čestitke sa svih strana, čak me je pozvala i bivša djevojka. Sjetila me se kad je vidjela gol na TV-u. (smijeh) Moj brat Nemanja, koji igra za Iskru iz Danilovgrada, ne priznaje taj pogodak Voždovcu, traži da ga ponovim na meču s Crvenom zvezdom, recimo. Bio bih zadovoljan i da ga dam u dresu reprezentacije – dodaje on.

Tu zastajemo i pitamo – koje? Srpske? Ili ipak crnogorske, za koju je nastupao u mlađim kategorijama.
– S obzirom na to da nemam nijedan meč u seniorskoj konkurenciji, teoretski bih mogao da biram. Rođen sam u Nikšiću, porodica mi tamo živi i Srbiju i Crnu Goru doživljavamo isto. Bilo je kontakata iz Srbije. Veljko Paunović, ljudska i trenerska gromada, još pre Mondijalita na Novom Zelandu zvao me je da igram za „orlove“, ali je na tome ostalo. Ako ćemo realno, bliži sam Crnoj Gori. Sa Genijem Dejom Savićevićem sam u stalnom kontaktu, vodili smo mnogo razgovora, meni se ne žuri, ali ne bih volio da me neko smatra izdajnikom. Ja fudbal obožavam, za fudbal živim, biti reprezentativac je najveća čast, ali ne bih volio da se zbog mene neko svađa – završava Kosović.

Izvor: Alo.rs