Ritam je u venama i genima jednog od najhvaljenijih bubnjara u Makedoniji Mihaila Parusheva. Potiče iz muzičke porodice i već u četvrtoj godini života pokazao je interesovanje za udaraljke. Od šeste počinje da svira bubnjeve. Već sa 14 godina proglašen je najboljim bubnjarem na Skopje Rock Festivalu. Tada upisuje Muzičku školu ,,Ilija Nikolovski Luj”, studije Klasičnih percussion instrumenata. Diplomira na Fakultetu za muzičku umjetnost Univerziteta u Skoplju. Od 13. godine nastupa sa mnogim profesionalnim muzičarima, među kojima su Vladimir Maraš, Oktavijan, Set, Alsar Kodjabasija, Igor Bezget Big Band, Valerija Nikolovska Band, Joe & Maya Collectiff, Brajan Beti, Vei Tan, Vlatko Stefanovski Trio, Nanta Kumar, Imer Traja Brizani, Bata Božanić, Redži Vorkman, Matija Dedić, Ivan Bejkov i Đoko Gruevski.Već deceniju i po dio je grupe ,,Leb i sol”, a osnivač je i kompozitor u svom ,,Parussion Group Ensembleu”.
– Kako je svirati sa genijalnom gospodom? E, to je iskustvo koje se priča samo muzikom, osmijehom na licu, zadovoljstvom – kaže za MNE magazin Parushev o sviranju u grupi ,,Leb i sol”, najavljujući podgorički koncert 1. oktobra.
Imao je riječi hvale i za Dragoljuba Đuričića, Vladimira Maraša, Šuleta Jovovića, Ramba Amadeusa i Rada Rapida.
Govorio je i o izuzetno hvaljenom albumu svog ,,Parussion Group Ensemblea” ,,Agol” i o novim projektima.
Koncert ,,Leb i sol” zakazan je za 1. oktobar u Podgorici. S kakvim osjećanjem se vraćate u Crnu Goru i da li je repertoar za svaki grad na ovoj jubilarnoj turneji isti ili improvizujete, mijenjate ga tokom nastupa?
– Sa ,,Leb i sol” smo često na turneji, a u Podgorici smo bili prije dvije godine, na Jazz festivalu Made in New York. Vraćamo se sa repertoarom koji je za ove godine dogovoren i nema improvizacije rasporeda osim improvizacije na svoje dionice kako bi svaki koncert bio nova izvedba. Pristup je, standardno, zahtjevan, rock jazz fusion koji je njihov stil već 50 godina. Izuzetna mi je čast što slavimo to svi zajedno.
Kako gledate na put koji Vas je vodio do poziva da budete dio ,,Leb i sol” i sam osjećaj kada ste taj poziv i dobili? Takođe, kako je svirati u grupi s tako bogatim nasljeđem?
– To je bio stvarno dug put, da dođem do njihovog poziva. Od 1984. kao dijete radio sam na svojoj perkusionističkoj pripremi. Rad sa svim tada aktuelnim bendovima i orkestrima, pa bubnjarska energija. Više sam ciljao na neki fusion i da je to moderno, a da je više rock jazz. Poznavali smo se kroz život u Skoplju, jedna fina gospoda kojima smo se divili kao klinci, pa smo onda sjeli zajedno da sviramo na sceni. Makedonska muzika je ta škola koju sam i ja gajio od djetinjstva, slušao sve što je dobro, uz to je bio i ,,Leb i sol” kao šlag na tortu. Kako je svirati sa genijalnom gospodom? E, to je iskustvo koje se priča samo muzikom, osmijehom na licu, zadovoljstvom. Srećan sam što su me zvali i što sam ostao već 15 godina s njima. To kaže da smo drugovi, stari prijatelji, skopski poštovani masteri s kojima se možeš družiti, pričati i naučiti o tom muzičkom svijetu.
Kakvo je, za Vas, muzičko nasljeđe ostavio Dragoljub Đuričić?
– Iskreno, nisam znao da je snimio najbolju verziju ,,Bistre vode” i par tih pop albuma poznate jugoslovenske scene. Dao je sve za muziku. Čak smo jednom i sarađivali, u Grčkoj, na nekom festivalu, sviralo je šest bubnjara na sceni. Nezaboravan čovjek, velikog srca, od koga se moglo naučiti.
Svirali ste na albumima crnogorskog muzičara Vladimira Maraša. Kako je kroz Vašu umjetničku viziju izgledao taj spoj crnogorske muzike i jazza i kako je bilo sarađivati sa Vladimirom Marašem? Takođe, koliko ste upoznati sa cjelokupnom muzičkom scenom Crne Gore?
– Imao sam tu čast da smo se kao klinci sreli u nekom klubu u Sutomoru. Vlado mi je tražio broj telefona, rekao je da, ako nekad bude snimao album, će me zvati u studio. Sreli smo se par puta i, eto, zvao me je da snimimo ,,Pod kamenom”, pa onda poslije deset godina i ,,10/8” . Taj spoj narodne muzike je nama u srži. Nema promašaja što god se snimi ako se zna to dobro aranžirati. Znao sam o čemu se radi i zato sam bio dio tog projekta. Vrhunsko iskustvo sa svim muzičarima tog doba. Pop Vladan (prim.aut. Vladan Popović Pop, bubnjar, perkusionista i producent) je bio čovjek koji nas je spojio ‘96. Vašu scenu znam oduvijek. Šule Jovović, genijalni Rambo, Rade Rapido i ostali jazz genijalci. Znam da ima i dobra rock scena u MNE, pozdravljam ih, čak dobijam ponekad pitanja o produkciji.
,,Agol” Vašeg ,,Parussion Group Ensemblea” je vrlo interesantan. Opisala bih ga kao Makedoniju u jednom albumu, i sunce i radost i dovitljivost i igra i tradicija i savremenost. Da li sada vjerujete da ona najava i ,,Parussion” nisu bili greška nego da je tako ovaj ,,put” u značenju imena ,,parussion” trebao da se desi? Kada će opet publika u Crnoj Gori moći da čuje ,,Parussion Group Ensemble”?
– Da, dobro ste rekli Makedonija. To je makedonska moderna muzika. ,,Parussion” je nešto lično, moje viđenje moderne muzike. Nisam jazz muzičar, jer nisam učio to. Klasična muzika je isto jako bitna za postojanje te muzike što je svirala u mojoj glavi, zatim muzika koju sam slušao, od jazz rocka do ovog našeg jugoslovenskog rocka poput EKV, ,,Leb i sol”, ,,Korni grupe”, ,,Indexa”, ,,Laufera”, ,,Motora” i sličnih, da ne uvrijedim neke, jer sve su to top kompozitori u to vrijeme bili, jako moderni. Ja nisam neki kompozitor, ali znam da od ništa napravim sound. Ipak sam naučio nešto od toliko muzike na ovom svijetu.
U slobodno vrijeme snimamo minute zvuka.
,,Parussion” je na starogrčkom gospodov put ili na francuskom vesele vijesti. Slučajno su moje ime napisali, dok sam bio gost na jednom festivalu u Senju, Mihail Parushev Parussion umjesto Percussion. Pa tako je to ostalo od tada. Jedan istoričar mi je rekao da to ime znači i samo da produžim tako. Eto, uskoro slijede novi projekti s mojim bendom i 2026. očekujem nastup i turneju u Crnoj Gori.
Muzičari imaju zanimljivo poimanje jazza. Za Vejna Šortera jazz je borac, Džordž Geršvin uporedio ga je sa životom, upravo zbog improvizacije, Net Vulf u izjavu o jazzu stavlja riječi bijes, voda, konekcija i konverzacija, za Dejva Brabeka je to sloboda, za Sema Šeparda dijalog, a slikar Anri Matis ističe da je to ritam i smisao. Što je za Vas jazz?
– Jazz za mene danas više ništa ne znači. Toliko sam se nasvirao tih standarda da ih volim ponekad slušati, ali nemam vremena, osim u autu znam da sebi pustim neki jazz poput Koltrejna. Više vremena posvetim svojoj muzici, koja je nazvana jazz, pa radim svoju muziku, pa jazziram sam sa sobom i onda sa svojim kolegama. Moju muziku su svi nazvali jazz, jer to nije jazz i zato ga zovu jazz, jer je poenta istraživanja ritma i melodije. Jazz je kao improvizacija, ali moraš da znaš što je ta improvizacija, ne samo da misliš da sviraš jazz. Jazz je humor i satira. Jazz je jako emotivan, ali i agresivan. Jazz je muzika za visoko inteligentne ljude, zato i ima nas puno rokera jazzera.
Što su Vaši naredni projekti, na čemu radite?
– Eee, baš u ovom trenu, 15.09.2025. su izašle ,,Ater”, period od 2001. do 2023. i ,,What about the groove”. Neka moja muzika koja je izlazila kao singlovi i instrumental (8) i vokalne (5), pa sam ih spojio u projekte na digitalnom izdanju na Spotify, YouTube i sličnim platformama. Uskoro snimam ,,Ringišpil”, kojeg već dvije godine pripremam, produciram, tražim naslove i nove četiri vokalne kompozicije. Uživam sa svojom familijom i igram se sa kćerkom, a tek kako će ona da svira, ako ima kome. To je poenta mog postojanja – ljubav i viva la musica. Raditi na sebi, puno vježbe, muzičke, naravno, ne dizanje tegova i gimnastika, jer muzika nije sport ili takmičenje. Ostaviti nešto i materijala za javnost i da unuci budu ponosni ko što sam ja ponosan na moju familiju – to mi je bio cilj od djetinjstva. Nisam znao, ali sam to provalio čitajući svoje priče i muziku,a pogotovo od kad sam dobio sve što sam poželio od Boga (sevishniot).
Bojana Radonjić
Foto: Privatna arhiva