PREPORUKA ZDRAVLJE
ZDRAVLJE: Maline – omiljeno ljetnje voće
Foto: Pixabay
Maline sadrže visok procenat antioksidansa, te zahvaljujući tome, neutrališu dejstvo slobodnih radikala u organizmu, sprečavaju ćelijska oštećenja, kao i oksidativni stres.
Jedan od antioksidansa tipičnih za bobičasto voće, pa i za maline, jeste elagitanin. On je poznat po tome što čuva arterijske zidove i snižava krvni pritisak. Postoje pretpostavke i da sprečava nastanak karcinoma i srčanih oboljenja, ali to još uvijek nije naučno potvrđeno. Antocijani, biljni pigmenti, malini daju prepoznatljivu, jarkocrvenu boju, a ova jedinjenja su blagotvorna za kardiovaskularni sistem – sprečavaju upale krvnih sudova, kao i gubitak njihove elastičnosti.
Najveći procenat malina čini voda (oko 86 odsto), zatim ugljeni hidrati (12 odsto), a ostatak ide na proteine (1,2 odsto) i masti (0,65 odsto). Samo 100 grama tog slatko-kisjelog voća obezbijediće skoro polovinu preporučene dnevne doze vitamina C. Osim vitamina C, doduše u znatno manjoj mjeri, maline sadrže i vitamine B i E. Od minerala, treba pomenuti magnezijum i kalijum.
Maline su niskokalorične, tako da su one često na tanjiru i onih koji pokušavaju da koriguju svoju težinu. Istraživanja su pokazala da, zbog ketona koje sadrže, maline snižavaju nivo šećera u krvi, ubrzavaju metabolizam i sprečavaju gomilanje masnoća. One su, baš kao i ostalo bobičasto voće, prikladne za one koji su na keto dijeti, pa vode računa o unosu ugljenih hidrata. Još jedna prednost tog voća jeste i to što ono sadrži vlakna. Upravo su zato maline važne i za pravilno funkcionisanje digestivnog sistema i rad crijeva.
Malina je rado viđeno voće ne samo na trpezarijskom stolu već i na etiketama kozmetičkih proizvoda. Naime, zahvaljujući sposobnosti da podstiče proizvodnju kolagena, ona se često nalazi u sastavu preparata za njegu kože.
U narodnoj medicini, osim ploda, primjenu u liječenju nalaze i osušeni listići maline. Oni se, kao čaj, koriste za različite ginekološke i urinarne tegobe.
Izvor. Nezavisne novine
