SLAJDER ZDRAVLJE
NUTRICIONISTKINJA DR LJILJANA ŽIŽIĆ: Ne treba izbaciti crveno meso iz ishrane, treba ga koristiti dva puta sedmično
Istraživanje koje je nedavno urađeno na medicinskom fakultetu u Gracu pokazalo je da ljudi koji jedu manje mesa imaju slabije zdravlje, kvalitet života i češće moraju kod doktora. Vegeterijanci se, kako su istakli, posebno izlažu većem riziku od dobijanja nekih zdravstvenih problema poput raka, alergija, kao i psihičkih problema.
Kada se ta priča svede na crnogorske prilike, nije nepoznanica da sve više ljudi pribjegava takozvanoj zdravoj ishrani koja, između ostalog, isključuje upotrebu crvenog mesa. Sa dr Ljiljanom Žižić, specijalistkinjom higijene, nutricionistkinjom, smo razgovarali o tome kako gleda na objavljene rezultate istraživanja iz Graca, koje greške u ishrani prave naši građani i koji je, zapravo, recept za održavanje zdravog organizma. Istakla je, prije svega, da je danas postala ,moda” da pojedinci isključuju meso iz svoje ishrane.
-Čovjek nikako ne smije da izbaci meso, sem u slučaju zdravstvenih potreba… Zvanična medicina je dokazala da to ne treba raditi. Vegeterijanci tako lišavaju organizam korisnih bjelančevina, malim dijelom masnoća, ali i značajnih vitamina i mineralnih materija. Vrlo je popularno reći da je crveno meso potrebno izbaciti zato što su neki istraživači ili poluistraživači rekli da izaziva rak – rekla je ona.
Izazov
Crvena mesa, kako je dodala, treba ograničiti, te navodi da obično pacijentima, posebno onima koji imaju problema sa anemijom, preporučuje da treba da koriste to meso, ali ne svakodnevno, nego da to bude jednom, maksimalno dva puta sedmično.
-Drugih dana treba koristiti manje masnih mesa. Tu su piletina, ćuretina. Ćuretina kod nas nije puno zastupljena u ishrani, ali je jako dobra. Ima bolji sastav u pogledu sadržaja masnoće u odnosu na piletinu. Obavezno bar jednom ili dva puta nedjeljno treba jesti ribu, jer sadrži dosta veliku količinu bjelančivana… To treba da budu navike– navela je ona.
Vegeterijanci, pojašnjava Žižić, jedu jaja, sireve, riblje meso, te kaže da kod njih uticaj na zdravlje neće biti toliko drastičan kao kod vegana koji u potpunosti odbacuju sve što je životinjskog porijekla.
-Tako da je njihova ishrana u suštini deficitarna i slažem se sa konstatacijom istraživača u Gracu da te osobe koje se hrane samo na voću, povrću, integralnim žitaricama da oni mogu lakše da obole, recimo, od anemije ili da dođu u deficit određenih vitamina i minerala. Ako se višegodišnje tako hrane itekako će da dođe do zdravstveme promjene i naći će se u tom položaju – navela je ona.
Činjenica, kako dodaje naša sagovornica, jeste da unose mnogo manje masnoća, te neće imati problema sa povišenim holestorelom, ali će imati neke druge zdravstevene probleme.
-Kažu da se dobro osjećaju, ali do kada, vidjećemo… Više vjeruju onom što pročitaju na internetu nego što kaže struka i tek kad naiđu na zdravstveni problem onda se javljaju – istakla je ona.
Piramida
Ishrana zadravih ljudi, poručuje Žižić, mora da bude uravnotežena i raznovrsna. Ne treba, kaže ona, da se prejedamo. Raznovrsnost ishrane pojasnila je kroz takozvanu piramidu, odnosno riječ je o šematskom prikazu onoga što nam je potrebno na dnevnom nivou da unesemo u ogranizam.
-Osnovu piramide čine žitarice. Žene često kažu: ,,Ja ne jedem hljeb“. Treba jesti hljeb, ali ne pola vekne ili cijelu veknu, nego treba jesti umjerene količine i to integralne žitarice… Integralni hljeb je zdraviji od bijelog, jer se to brašno dobija kada se samelju svi oni omotači oko zrna koji su jako korisni – navela je ona.
Naredne dvije zasebne grupe piramide su: jednu čine meso, riba, jaja, a drugu i mlijeko i mliječni proizvodi. To su, kaže ona, glavni izvori bjelančevina.
-Sledeći dio piramide su voće i povrće. To nam obezbjeđuje neke ugljene hidrate, šećere, i dosta vode – rekla je ona.
Kako dodaje, sami vrh piramide čine masnoće. Tu prednost dajemo, pojašnjava Žižić, uljima, a tu su i slatkiši.
– Neko kaže:,, Uopšte ne jedem slatkiše, jer hoću da smršam“. Ne, slatkiše treba unositi, ali umjereno, u malim količinama. U dnevnom unosu treba da bude do pet posto. To je individualno, jer nije jednako potrebno vama koji sjedite i nekome ko radi fizičke poslove. Energetske potrebe su različite.. – istakla je ona.
Dnevne potrebe, kako dodaje, ne možemo unijeti kroz jedan ili dva obroka neko kroz više manjih.
Doručak, ručak…
-Kod odraslog zdravog čovjeka doručak treba da bude jak, energičan… Jedna trećina, prema nekim istraživanjima preskače doručak, ali on obezbjeđuje dovoljno energije za sve aktivnosti u toku dana. Može da bude sir, integralni hljeb, žitarice integralne, mliječni napici, nećete se od toga ugojiti. Ručak obavezno treba da bude kuvano jelo, sa mesom ili bez, a večera mora da bude lagana i ne može da bude u kasne sate, nikako, na primjer u 12. Večra je u osam, devet sati -parče integralnog hljeba, malo sira, neki sirni namaz i nešto od povrća, to je dovoljno – priča ona.
Između obroka, dodaje Žižić, treba da bude užina -voće ili voćni sokovi.
– Ovi u trgovini sadrže veliku količini skrivenih šećera zato treba koristiti ili cijeđeno voće ili neko svježe, orašasti plodovi su jako korisni, sadrže korisnih masnoća – istakla je ona.
Osvrnula se i na to što uvozimo proizvode sa dalekih destinacija, te da je vrlo moderno jesti nešto iz Kine, Japana…
– Istina, Japanci nemaju skoro uopšte malignih oboljenja, ali jedu ribu jako mnogo. Pristalica sam da koristimo u ishranu ono što se proizvodi na našem podneblju, što je kontrolisano, organska proizvodnja- navela je ona.
Jako je važno, pojašnjava naša sagovornica, da unos energije i potrošnja moraju da budu uravnoteženi. Tako se nećete, kaže ona, ni gojiti, ni mršati.
– Međutim, ako unosite više nego što može da organizam potroši u toku dana idete u gojaznost i obratno, ako unosite manje ići ćete u mršavljenje. Tu nema neke velike filozofije – istakla je ona.
Ukazala je i na važnost fizičke aktivnosti.
-To ne znači ono što je moderno na telefonima imaju ugrađen broj koraka, pa domaćice će nakupiti dosta koraka – od balkona, do prostiranja veša, kuvanja, ali to nije to. Kretanje jeste najmanje pola sata hoda u kontinuitetu, a sve preko toga je dodatni doprinos. Ali ne treba da se šeta kao po korzou, nego malo forsiranije, to je ono što troši… – zaključuje Žižić.
N.Đ.
