Podgoričanka Maša Perišić je već u srednjoj školi poželjela da živi negdje u inostranstvu i ostvarila je tu ideju. Ona danas studira Internacionalnu ekonomiju na državnom univerzitetu Beča i ističe da se tamošnji sistem studiranja znatno razlikuje od crnogorskog. Studije im nijesu podijeljene po godinama, već u tri faze. Studenti, pri tome, mogu da biraju koje predmete i kojim redosljedom će da izučavaju.
-Naravno da su neki predmeti uslovi za neke koji dolaze, ali više manje smo mi, studenti ti, koji odlučujemo koliko predmeta i kojim redoslijedom ćemo ih polagati.A ja sam trenutno u trećoj fazi studija… Jako sam zadovoljna sistemom školovanja i kako sve funkcioniše ovdje.Dosta se razlikuje od sistema u Crnoj Gori i mnogo više mi odgovara– navodi ona.
Počeci
Tokom studiranja se, kako se prisjeća, na trenutke vraćala u srednju školu, jer je sistem tako napravljen da u sklopu većine predmeta ima veliki broj domaćih zadataka, prezenatacija i diskusija, što na primjer nije karakteristično na fakultetima u Crnoj Gori.
-Mislim da tako na lakši način pridobiju pažnju studenata i kroz priču i praksu je definitvno, pričam iz ugla jednog studenta, mnogo lakše upijati znanje i iskoristiti ga u praksi. Sistem ocjenjivanje se, takođe, pomalo razlikuje od crnogorskog, jer je dosta predmeta podijeljeno u manje djelove, tako da se uzima u obzir i ispit, rad na času, kao i zadaci, koje svakodnevno dobijamo od strane profesora – pojašnjava ona.
Prisjeća se da je već u srednjoj školi razmišljala o životu van granica Crne Gore, a prvi korak ka tome je bio taj što je odlučila da treći razred gimnazije završi u Americi. Riječ je bilo o razmjeni srednjoškolaca.
-U Americi sam shvatila da mi se upoznavanje novih kultura, ljudi i jezika jako sviđa i da želim tim putem i da nastavim.Već u četvrtom razredu srednje škole sam počela da razmišljam, kao i svi učenici, koji fakultet upisati.Pošto sam se odlučila za ekonomiju, razmatrala sam više opcija.S obzirom na to da sam jedan period živjela u Americi, razmišljala sam dugo o tome da svoje obrazovanje nastavim tamo da unapređujem, ali na kraju sam se ipak odlučila za Beč – kazala je ona.
Na tu odluku je uticala i činjenica što Beč nije daleko od Crne Gore, jer je jako vezana za porodicu i prijatelje, te koristi svaki slobodan trenutak kako bi došla da ih posjeti.
-Studiram na njemačkom jeziku i to je, takođe, bio jedan od razloga mog dolaska ovamo. Željela sam da usavršim još jedan jezik, jer smatram da se to danas itekako cijeni i da će mi pomoći pri mom daljem napredovanju- navela je Maša.
Razlike
Ističe kako su kultura i tamošnji narod dosta drugačiji od nas u Crnoj Gori. Atmosfera, kao i sam način života se, dodaje ona, takođe razlikuje.
Najviše joj se dopada što je u toj zemlji sve jako dobro organizovano, počev od javnog prevoza, pa do bilo kakve administracije.
-Sistem im je tako uređen da se tačno zna šta i kada treba uraditi.To je definitvno nešto što mi se najviše sviđa. Dok stvar koja mi ponekad zasmeta jeste mentalitet ljudi koji se dosta razlikuje od nas, iako sam se i na to vremenom navikla. Nas smatram specifičnim narodom i definitivno je teško naći nekog ko bi se u potpunosti poklopio sa nama, jer prosto je skroz drugačiji stil života, a samim tim i ljudi.Dok su mladi ljudi kod nas mnogo komunikativniji i otvoreni za upoznavanje novih ljudi, to i nije toliko karakteristično za omladinu u Austriji. Malo su zatvoreniji za nova poznanstva, pogotovo ukoliko su u pitanju ljudi koji dolaze iz drugih zemalja. Tako da, nažalost, sa austrijskom omladinom je teže uspostavitiu neki bliži odnos.Većinu njih sam upoznala na fakultetu i više manje se konverzacija zasniva na obavezama i stvarima vezanim za fakultet – priča naša sagovornica.
Srećom, kaže ona, Beč je grad gdje dolaze ljudi iz svih djelova svijeta, tako da većina ostale omladine koju je upoznala je itekako raspožena za druženje i upoznavanje.
Crna Gora
Naša sagovornica kaže da je prijatno iznenađena koliko pozitivnih komentara je čula za Crnu Goru i koliko su ljudi oduševljeni našom zemljom. S obzirom da radi i kao praktikant u Ambasadi Crne Gore u Beču nastoji da što više promoviše našu zemlju i da što više ljudi čuje za nas.
Slikarstvo
Zanimljivo je, takođe, što se Maša bavi i slikarstvom. S obzirom, kako pojašnjava, da u njenoj porodici niko nije u svijetu umjetnosti,već da se svi bave skroz drugim zanimanjima, talenat nije naslijeđen.
-Ali ja lično uživam u tome i trudim se da napravim napredak i u tom pravcu.Slikam apstraktno i želim da predstavim emocije i odnose ljudi na skroz drugačiji način.Kroz slike pokušavam da dočaram svijet i ono što se dešava oko nas. Pored toga bavim se i izradom unikatnih predmeta i sada već sam par puta svoj rad i djelo predstavljala javnosti na raznim marketima i izložbama – ističe ona.
Trenutno radi na novim izložbama i raduje se uspjesima i u tom pravcu.
-Za sada mi je plan da ostanem u Austriji, a s obzirom da ne volim da pravim dugoročne planove, ne znam šta će biti za par godina.Voljela bih da svoje znanje koje sam stekla na fakultetu spojim sa mojim interesovanjem za umjetnost i na taj način zauzmem svoje mjesto i gradim dalje svoju karijeru.Trenutno mi nije u planu da se u narednih par godina vratim u Crnu Goru, ali ono što bi mi definitivno najviše odgovaralo jeste to da i poslom budem povezana sa svojom zemljom, jer bi mi to omogućilo da češće dolazim kući – zaključuje naša sagovornica.
N.Đ.