Iskra Dedivanović primjer je kako se upornošću, posvećenošću i disciplinom postižu visoki ciljevi. Osvojila je više od stotinu medalja na državnim, regionalnim i međunarodnim takmičenjima, a četiri godine zaredom proglašena je najuspješnijim mladim sportistom od strane Paraolimpijskog saveza Crne Gore. Koliko je teško uskladiti obaveze, te da li zdravi stilovi života doprinose uspjehu u sportu, teme su o kojima smo sa Iskrom razgovarali u MNE magazin podkastu.
Kako izgleda jedan tvoj dan, da li uspijevaš da uskladiš školske, sportske obaveze, ali i druge privatne?
– Treniram svaki dan, imam dva do tri treninga dnevno. Redovan sam đak u gimnaziji. Jako je teško postići sve obaveze samo iz razloga što ne želim nigdje da zakasnim.Treninzi su na obje strane grada, naravno obaveze u školi, tu su i privatne obaveze u smislu druženja… Tako da se trudim sve da postignem uz pomoć, porodice i prijatelja.
Sport podrazumijeva mnogo odricanja, šta tebi najteže pada?
– To što ne uspijevam da se odmorim dovoljno, što moram da se odričem sna, jer nakon teških treninga, uveče kada želim da zaspim, moram da postignem sve školske obaveze za sjutrašnji dan. Imam malo vremena za društvo i izlaske, ali se trudim i to da ispoštujem.
Uspjeh se teško može postići bez discipline i zdravih stilova života, koliko pažnje posvećuješ režimu ishrane, kvalitetnom snu i fizičkoj aktivnosti?
– Cijeli dan je posvećen tome koliko sam nečega pojela, koliko treba da odspavam, koliko imam vremena između treninga. Tako da je sportski život kad se neko opredijeli za njega skoncentrisan na disciplinu i ona je zapravo ključ uspjeha.
Svako takmičenje sa sobom nosi i psihološki pritisak, kako se nosiš sa tim?
– Regionalna takmičenja mi stvaraju manji pritisak. Ona su više kao neki trening, da testiram svoju formu, a međunarodna su pod malo većim pritiskom. Međutim, to je vremenom preraslo u neku pozitivnu tremu, to mi sad predstavlja više zadovoljstvo.
Koju zdravu naviku moraš još više poboljšati?
– Pa vjerovatno svaku pomalo, ali sigurno da više spavam, zato što je to nekako najbitnije. Treninzi su teški, mi moramo da se odmorimo, da postoji taj balans, tako da to sigurno moram da poboljšam.
Svoju ljubav prema sportu i zdravim stilovima života prenijela si i na mlađeg brata Vita i sestru Miu. Vito je krenuo tvojim stopama, već je osvojio nekoliko medalja u plivanju, a Mia je ostvarila uspjeh u gimnastici. Koliko si ponosna na njih?
– Ja sam oduvijek u sportu, tako sam htjela i da oni odmalena budu, da stvaraju zdrave navike, da znaju šta je pobjednički, takmičarski duh, da znaju kako da se bore sa pobjedom i porazom.
Ponosna sam na njih. Vito je krenuo mojim stopama, jako mu dobro ide, tu sam uz njega svaki dan, šta god mu treba. Mia će bit bolja od nas, to sam sigurna. Ona je prava mala gimnastičarka, trenutno balerina, uživa u tome, i voljela bi da nastavi time da se bavi.
Kako provodiš slobodno vrijeme?
– Odmarajući. Baš pokušavam da relaksiram tijelo i da se odmorim, da se vidim za društvom van škole, da radim na sebi više nego što mogu da stignem inače.
Koliko vremena provodiš ispred ekrana, tj. koristeći društvene mreže?
– Iskreno, možda će biti čudno, ali stvarno, u toku dana ne stižem toliko da budem ispred ekrana, zato što, nekako, ne zanima ni mene šta drugi ljudi rade u toku dana. Toliko imam toga na šta moram da se koncentrišam, ali kada je vikend, više volim da pogledam neku seriju ili film, nego što pratim društvene mreže. Više sam u kontaktu sa drugim ljudima preko društvenih mreža, nego što samo gledam sadržaje.
Smatraš li da je sport ključan za to što si manje digitalno zaokupljena?
– Smatram. Neke druge stvari se prioritet. Mislim da to je jedan od najvećih problema tinejdžera što u toku dana nemaju nekih aktivnosti, ali i nije njihova ni krivica ako se ne bave ničim.
Od početka godine već si osvojila nekoliko medalja na takmičenjima, koja sad slijede?
– U ovom mjesecu imamo regionalna takmičenja, spremamo se za još jednu svjetsku seriju u Berlinu, to je početkom maja, tako da je sad cilj da se spremimo za to.
Možeš li reći da si ponosna na sebe i na sve što si do sada postigla i koji je tvoj naredni cilj?
– Mogu reći da sam jako ponosna za sve što sam postigla, ali uvijek, naravno, može bolje. I radićemo da bude još bolje. Prvi naredni cilj je da isplivam normu za Evropsko seniorsko prvenstvo, za koje još ne mogu da kažem gde je, ni kad je, jer, naravno, još ništa nije sigurno.
Da li je jedan od tvojih glavnih ciljeva plasman na Paraolimpijske igre u Los Anđelesu?
– Jeste. To je moj san, kao i svakog sportiste. Već sam na tom putu, želim da budem na tim visinama, pa i za početak da samo budem učesnica.
Koja bi bila tvoja poruka mladim ljudima koji tek počinju da se bave sportom?
– Poručujem im da nastave da se bave svakako, da budu istrajni, da vjeruje u sebe. Sigurna sam da svako od njih ima tu iskru u sebi koju treba da probudi, da budu disciplinovani, i da nastave ka svom cilju.
N.P.
(Tekst objavljen u okviru projekta ,,Djeca, sport i mladi: Promocija zdravih stilova života kroz sport i otklon od digitalne zavisnosti”, koji MNE magazin realizuje u saradnji sa Ministarstvom kulture i medija)