Klinički centar Crne Gore (KCCG), u bliskoj saradnji sa Svjetskom zdravstvenom organizacijom (SZO) i uz podršku Instituta “Robert Koh” (RKI) iz Berlina, uspješno je organizovao simulacionu vježbu posvećenu jačanju pripremljenosti bolnice za odgovor na vanredne situacije. Riječ je o prvoj simulacionoj vježbi ovog tipa ikada održanoj u Kliničkom centru Crne Gore.
– Vježba je imala za cilj unaprjeđenje spremnosti KCCG da odgovori na vanredne
situacije, obezbijedi kontinuitet esencijalnih zdravstvenih usluga i ojača koordinaciju u kriznim
okolnostima. Vježba predstavlja sastavni dio šire podrške SZO jačanju otpornosti
zdravstvenog sistema Crne Gore – saopšteno je iz KCCG.
U svom pozdravnom govoru, direktor KCCG, dr mr sc. Aleksandar Radović, izrazio je zahvalnost SZO i Institutu “Robert Koh” na podršci u organizaciji vježbe, naglašavajući njen značaj za jačanje kapaciteta pripremljenosti i operativne spremnosti za odgovor na vanredne situacije.
Istakao je da simulaciona vježba direktno doprinosi sprovođenju nacionalnih zdravstvenih prioriteta. Sprovođenjem ove simulacione vježbe i izradom Plana upravljanja vanrednim situacijama, KCCG daje nemjerljiv doprinos u realiizaciji Strategije Vlade Crne Gore za unaprjeđenje zdravstva 2023-27 i jačanje kapaciteta zdravstvenog sistema za pripremljenost i odgovor na vanredne situacije. On je posebno naglasio važnost i IPA CARE projekta, finansiranog od strane EU, koji je omogućio formiranje Tima za medicinske vanredne situacije, sastavljenog od osoblja Zavoda za hitnu medicinsku pomoć i KCCG.
Kroz ovaj projekat, prema riječima direktora dr Radovića, nabavljena su dva potpuno opremljena
sanitetska vozila, od kojih će jedno biti stavljeno na raspolaganje KCCG. Direktor dr Radović
najavio je i formiranje Odbora za implementaciju Plana upravljanja vanrednim situacijama,
koja će biti zadužena za identifikovanje potencijalnih rizika i obezbjeđivanje adekvatnog nivoa
spremnosti za odgovor na vanrednu situaciju.
– Posvećeni smo tome da preduzmemo sve potrebne korake kako bismo Plan sproveli
u djelo i bili spremni za narednu vanrednu situaciju. Jasno je, više nije pitanje da li će se
desiti naredna vanredna situacija, već kada – istakao je dr Radović.
Šefica Kancelarije SZO u Crnoj Gori, dr Mina Brajović, naglasila je da je spremnost bolnica za vanredne situacije ključna ne samo za odgovor na krize, već i za pružanje zdravstvene zaštite svakoga dana.
– Spremnost bolnica za vanredne situacije znači da svaka osoba koja uđe u bolnicu može računati na bezbjednu, pouzdanu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu — u svakodnevnim uslovima, ali i tokom vanrednih situacija – kazala je dr Brajović.
Ona je podsjetila da su bolnice okosnica otpornog zdravstvenog sistema. Priča o pripremljenosti bolnica za vanrednu situaciju je istovremeno priča i o univerzalnoj zdravstvenoj zaštiti i priča kako se gradi i čuva povjerenje u zdravstveni sistem.
– Ova simulaciona vježba je prilika da testiramo sistem prije nego što nas život stavi na probu. Ovo je prilika da se jača timski rad, identifikuju neuralgične tačke u sistemu pripremljenosti i rekalibrira sistem odlučivanja. Ulažući u pripremljenost bolnica za vanredne situaciju, ulaže se u snažan zdravstveni sistem i očuvanje života naših gradjana – istakla je dr Brajović.
Dr Brajović pohvalila je liderstvo direktora KCCG na jačanju kapaciteta zdravstvene sigurnosti, ističući da njegova vizija i posvećenost omogućava napredak KCCG u oblasti pripremljenosti za odgovor na vanredne situacije.
– Privilegija je biti partner KCCG i podržati ekspertski i finansijski izradu Plana upravljanja vanrednim situacijama, a posebno kada je očigledna namjera menadžmenta KCCG da se ovom Planu “udahne život” i obezbijedi njegova puna implementacija – dodala je dr Brajović i izrazila nadu da KCCG može postati nacionalni model spremnosti na vanredne situacije.
O simulacionoj vježbi i planu pripravnosti
SZO podržala je Klinički centar u izradi sveobuhvatnog Plana upravljanja vanrednim
situacijama, koji predstavlja strukturirani okvir za:
∙Obezbjeđivanje kontinuiteta esencijalnih zdravstvenih usluga;
∙Zaštitu pacijenata i osoblja;
∙Organizovanje koordinisanog odgovora;
∙Efikasno upravljanje resursima;
∙Jačanje spremnosti prije vanrednih situacija;
∙Podršku brzom donošenju odluka;
∙Povratak normalnom radu nakon krize.
Više procjena ukazalo je na potrebu jačanja pripravnosti bolnica u Crnoj Gori:
Zajednička eksterna evaluacija (2019.), koju je sprovela Vlada Crne Gore uz podršku SZO,
identifikovala je potrebu za pisanim smjernicama, planovima odgovora na vanredne situacije i
standardnim operativnim procedurama (SOP) za zdravstvene ustanove.
Procjena bezbijednosti bolnica (21. – 25. novembar 2022.), koju su sproveli Ministarstvo zdravlja i SZO, pokazala je da sedam bolnica u Crnoj Gori ima nizak do umjeren kapacitet da održi esencijalne zdravstvene usluge tokom katastrofa ili javnozdravstvenih vanrednih situacija. Ključni uočeni nedostaci uključuju: nepostojanje bolničkih planova pripremljenosti i odgovora specifičnih za ustanovu, nedostatak standardnih operativnih procedura (SOP), neadekvatnu opremu i logistiku za vanredne situacije, ograničen broj obučenog kadra za upravljanje vanrednim situacijama i nedovoljno jasne i pisane protokole koordinacije i komunikacije.
Mn.M.