U Podgorici smo sreli Dragicu Peković i priča da je po profesiji frizerka. Važna joj je porodica, da svi budu zdravi i srećni… Ponosna je i na svoju profesiju kojom se bavi 20 godina. Prisjeća se da nije bilo lako kada je sa oko 27 godina otvorila frizerski salon. Nije imala novca, podigla je kredit i ušla u neizvjesnost. Kaže da se trudila, radila i nakon sedam osam mjeseci počelo je sve da se vraća. Kasnije je bilježila veliku platu.
– Mora da se radi. Upornost je potrebna, strpljenje, dobra energije, neodustajanje. Dosta sam situirana od muža, ne moram da radim, ali ne vidim smisao svoj. Moram da budem korisna. Moram da radim. Upoznajem narod i uživam. Ljudi su dobri. Preko TV čujem negativne stavove. Možda isti ti ljudi koji dolaze kod mene pokazuju dobru stranu, razmjenjujemo korisne informacije, nema svađa, negativnih priča. Ako ne dođu pozitivni, ljudi iz salona izađu pozitivni – kaže Peković, uz osmijeh.
Smatra da je u poslu jako bitno znanje. Pamti od ranije dobre mentore od kojih je učila. Bili su, kaže ona, dobri psiholozi, ohrabrivali su đake, nijesu ulivali strah…
– Nijesam se znala očešljati. Gledala sam sve, učila i posvećivala se da sve bude dobro. Vidim danas, i to ne samo u mom poslu, nema znanja. Dešava se da odem kod frizera, nijesam zadovoljna, ljudi drže razne salone na osnovu nekog osrednjeg znanja – kaže ona.
Smatra da ljudi nemaju strpljenja da uče, da se usavršavaju i da to nije problem ovog doba.
– Recept za uspjeh je strpljenje. Ako si razmažen kod kuće, mama i tata ti ispunjavaju želje, to dijete je u problemu, jer ne može da trpi autoritet – kaže Peković.