ART PREPORUKA
KIC: Održana premijera predstave ,,Mislim da treba da razgovaramo”
Foto: Krsto Vulović
Predstava sa Večernje scene ,,Mislim da treba da razgovaramo” za koju je po motivima djela Ingmara Bergmana tekst napisala Dragana Tripković, a režirao Danilo Marunović, premijerno je izvedena sinoć u Velikoj sali KIC-a ,,Budo Tomović”, saopšteno je iz PR službe Gradskog pozorišta Podgorica.
Foto: Krsto Vulović
– Namjera mi je bila da napravim predstavu o najvažnijoj stvari na svijetu, a to je ljubav, kao i neko opšte mjesto teatra, jedan nepresušni izvor tema i da to bude satkano od onog iskustva koje smo svi mi imali zapravo negdje i rekao bih da je svako od nas makar jednom u životu pripadao nekom dijelu kruga u kom se nalaze naši glavni likovi. Zato je ta emotivna detonacija koju glumci emituju sa scene tako snažna, jer mislim da čovjek u savremenoj drami ništa novo ne može da izmisli osim suštinskog odnosa sa partnerom. To je toliko dramatično da uvijek nanovo možemo tražiti pozorišne teme i razloge za pozorištem. U dramskoj strukturi smo postavili stvari tako da par koji je reprezent koncepta otvorenog braka ne nudi ništa novo i nije ništa srećniji u odnosu na konvencionalan brak, jer se svode na isti nivo emotivne i lične ostvarenosti – istakao je reditelj Danilo Marunović.
Na kraju, kako kaže, ,,ta vrsta katarze, da je bilo koja vrsta moralnosti ili potreba za njom, nepotrebna za strast i ljubav, da je na kraju brak zapravo lažna institucija u koju skoro niko više ne vjeruje”.
Foto: Krsto Vulović
– Nikad ne znamo šta rečenica ,,mislim da treba da razgovaramo” može da donese i mislim da iz mnogih situacija koje mogu da nam se čine kao pad, gubitak, je zapravo šansa za novi početak i preispitivanje, što je meni dosta značilo u procesu. Imaju dvije definicije braka koje su mi bile zanimljive u ovom kontekstu, jedna je da je brak komunizam u dvoje, a druga da je monaštvo u dvoje, jer danas je podvig postići nešto u dvoje, otrgnuti se od svega i očigledno je da je ovo baš možda taj mitski, androgini par između kog postoji nešto zbog čega ne mogu baš tako lako da se razdvoje. Moram da kažem i da se reditelj Danilo prema tekstu postavio tako, a mi smo ga ,,tjerali” da ta posljednja scena bude obilježena nekim rediteljskim rukopisom. Stvarno je dao sve nama i najviše se bavio režijom glumca, što je danas malo zaboravljeno I zapostavljeno – zaključio je Milivoje Obradović.
Foto: Krsto Vulović
Vanja Jovićević govorila je o tome zbog čega joj je bilo dragocjeno igrati ovaj lik.
– Moram da kažem da sam kroz ovaj tekst otkrila mnogo toga o bračnom životu, jer je meni sve ovo bilo strano, zato što drugačije razmišljam o odnosima i u početku mi je sve to bilo nepojmljivo i zaista je trebalo mnogo raditi da bih shvatila da postoji sto ljudi i sto ćudi, da svako drugačije gleda na ljubav i posmatra odnos, zbog čega mi je bilo vrlo dragocjeno igrati u ovoj ulozi. Ovakav tip predstava mi se mnogo dopada, jer je nešto što je sad i ovdje, što se tiče nečega što je život i šta mi živimo svakodnevno i sigurna sam da bih se i da sam gledalac u publici, poistovjetila sa nekim od likova, jer su to prosto situacije koje se dešavaju svima nama – rekla je Vanja Jovićević.
