ART NAŠE PRIČE
MIROSLAV STAMATOV ZA MNE MAGAZIN: Svidjelo mi se što ,,Taksi bluz” nije jednodimenzionalan film
Miroslav Stamatov već sa prvim filmom koji je režirao ,,Taksi bluz” postiže ogroman uspjeh. Večeras je na premijeri u Podgorici bilo ispunjeno šest sala bioskopa ,,Cineplexx Delta City”, a do sada ga je pogledalo 100.000 gledalaca.
O svemu tome govorio je za MNE magazin.
Kako komentarišete da je 100.000 ljudi pogledalo film za deset dana?
– Veoma smo zadovoljni. Očekivali smo ovo, na neki način, zato što je Andrija Milošević neko ko pobuđuje veliku pažnju svojom popularnošću. To je ta neka armija fanova koju smo očekivali da će doći u bioskop. S druge strane, trejler za naš film u Srbiji pogledali su svi koji su gledali ,,Južni vetar“, više od 600.000 njih, što je samim tim bila veoma velika pomoć u marketinškoj kampanji. Mislim da se taj trejler dopao ljudima, da im je djelovalo kao nešto što obećava. U Srbiji, takođe, postoji talas povratništva publike u bioskope zahvaljujući ,,Južnom vetru“ i ,,Kralju Petru I“. Naš film prati taj talas jer je komunikativan, pitak, bioskopski namijenjen publici, tako da jesmo očekivali. Presrećni smo zbog tog rezultata. Gledanost je odlična. Film je, ne samo u Srbiji, prikazan u svim zemljama regiona, uključujući Crnu Goru, u zemljama gdje ima dosta naših ljudi Austriji, Njemačkoj, Belgiji, Švedskoj, Americi, Kanadi, Švajcarskoj, tako da zaista smo prezadovoljni.
Šta je na prvom mjestu presudilo da prihvatite da režirate ovaj film?
– Uvijek je tekst nešto što je početak svega. Kada su mi producent i scenarista Marko Jocić i koscenarista Marko Backović ponudili ovaj tekst, ja sam ga pročitao u jednom dahu. Bio mi je vrlo zabavan, beskrajno šarmantan. Do sada su mi razni ljudi nudili razne tekstove i ja sam uvijek bio izbirljiv oko ovoga. Zaista nisam imao nikakve dvojbe da ovo može da bude nešto što bih ja volio da radim i volio bih da gledam jedan takav film. Nije jednodimenzionalan. Mi nismo imali velika sredstva, bio je ,,low budget film“ (niskobudžetni film). Međutim, čini mi se, kada se pogleda, na kraju imate utisak da je to mali film u kojem se svašta nešto desilo, da je zaista brz i dinamičan, da lako komunicira s publikom, da lako izaziva razne emocije i to je nešto što je u krajnjoj liniji jedan naš zajednički uspjeh.
Šta je predstavljalo najveći izazov pri radu na ovom filmu?
– Ovo je moj debitantski film. Samim tim je postojala pojačana odgovornost jer je to negdje moj ulazak u svijet filma, iako se ja, na neki način, dosta dugo bavim raznim drugim funkcijama. S druge strane, postojala je odgovornost toga da sam radio sa ogromnim glumačkim zvijezdama koje nisam poznavao odranije. To je sve trebalo ukopiti. Na nivou teksta moja ideja je bila da sve to ispratim i da tu šarmantnost i duhovitost teksta pokušam da nadogradim, da napravimo da film bude što zabavniji, smješniji. S druge strane, on nije samo zabavan i smiješan, postoji nešto što su razne druge emocije, što znači da pokušamo da zapravo sve te neke dvodimenzionalnosti, trodimenzionalnosti žanrova koji se prepliću uklopimo u jednu smisaonu cjelinu.
Kažu za ovaj film da je komedija s emocijom?
– Pa jeste, on zaista ima neki taj emotivni put. Početak filma je zabavan, pitak, smiješan, u jednom trenutku malo postane melodrama, postoje emocije koje zaista umiju na nekog da utiču drugačije, da rasplaču. Mi tada imamo put koji nas vraća u vedar kraj, ,,happy end“. Bio mi je izazov da pokušamo da razne stvari uklopimo tu, tako da ima raznih emocija.
Todor Jovanović maloprije je kazao da bi volio da glumi i u drugom, trećem, pa sve do desetog nastavka ,,Taksi bluza“. Da li će biti nastavka?
– To se ne zna još. Još je rano zato što je kampanja još u toku, film se emituje tek deset dana. S obzirom da je film gledan, samim tim zaključak jeste da publiku zanimaju ovakve stvari, tako da postoji ideja da ima drugi dio. Naravno, taj drugi dio ne treba da bude samo puko ponavljanje ili puki pokušaj da se sada na starim slavama nastavi priča iz prvog dijela. Ako je priča kvalitetna, ako bude sada zaista nešto što može da parira prvom dijelu, možda čak i bolje, zašto da ne.
Bojana Radonjić
Foto: B. Šekularac
