KOLUMNE MAGAZIN PREPORUKA

VEZE: Zašto žena ostavlja muškarca kojeg voli?

U vezama, nikada mi nije falilo skupih poklona. Ali ja sam u svima njima željela dobiti cvijet i šetnju oko jezera. Jedan poljubac i zagrljaj i riječi: biće sve u redu. Nisam to dobila. Dobijala sam nakit, bombonjere, putovanja i stvari koje i danas u mom stanu skupljaju prašinu.

Ti smiješni, komplikovani i toliko neshvaćeni partnerski odnosi. To čudo zvano ljubav koje se ne može definisati i ne može stati ni u jedne poznate nam gabarite. Taj splet požude, potrebe, snova, odricanja, želja, iluzija, hormona i izgužvanih čaršava koje zovemo veza između dvoje ljudi, kako to objasniti? I zašto žene ponekad ostavljaju dobre muškarce? Ne znam iskreno… neke su lude, a neke… nekima treba ono što im ne daješ, a vjeruj mi nije to vezano ni za seks ni za sigurnost.

Ostavljala sam. Ne jednom. Bili su to dobri momci. Imali su svoje mane, svoje muke i svoj prtljag. Možda sam i mogla oprostiti, možda sam i mogla zažmuriti, ali nisam htjela. Otišla sam.

Ne mogu reći da mi je falilo nešto ekstra, ali nisam bila srećna. Ostajala sam gladna sitnica kojih se oni nikad nisu sjetili, a meni su značile, pa iskreno – sve.

Više sreće drugi put

Jedan nikad nije zvao prvi i za sve je tražio odobrenje svoje mame. Da, bili smo djeca, ali i djeca u našim tadašnjim godinama su imala djecu, pa ono… moraš zvati mamicu za sve? Stvarno?

Otišla sam. Još se pitate zašto? Zamislite situaciju, s njim ste u krevetu, a on razmišlja hoće li ili neće staviti zaštitu? Možda da pita mamu?

Okej, sad pretjerujem, ali njemu je bukvalno za sve u životu trebala mama. Čak i kada bi mi kupovao poklone, vodio je mamicu pod ruku i ona je birala poklone za mene. Kad sam to saznala, sve je završilo u smeću. Njegova mamica je imala mišljenje o svemu. O čemu je trebalo i o čemu stvarno nije trebalo. Primjer?

On dolazi i započinje razgovor : “Moja mama misli da si se udebljala.” – U tom trenutku imam pogled koji ubija (i njega i njegovu mamu).

Ili:

“Moja mama misli da nosiš prekratke suknje.”

“Moja mama misli da bi trebalo promijeniš posao.”

I ultimativna:

“Moja mama misli da ja mogu bolje.” (Od mene naravno).

I otišla sam. Jednom sam mu prilikom, dok me molio za još jednu šansu, rekla da bi možda mogao oženiti svoju mamu, jer ona najbolje zna što je dobro za njega.

I danas je sam. Nijedna njegova djevojka nakon mene, nije zadovoljavala kriterijume njegove mame. Čak mi je jednom na kafi rekao da ona žali što joj nisam postala snaha, jer sam bila citiram: “Najnormalnija. I imala sam potencijala.” – ma šta god to značilo! Više sreće u idućem životu!

Tražila sam previše!?

Drugi je previše volio svoju slobodu. I to ne u onom zdravom smislu, da ide sa drugovima i da se rekreira i ima svoj prostor. Njemu je falilo slobode i kad su između nas stajali kontinenti. Uvijek je mozgao kako bi bilo biti s nekim drugim, dok je bio sa mnom. I onda se čudio kad sam se jednostavno umorila od pokušavanja da ga shvatim. Kad ga je njegova najbolja drugarica poljubila preda mnom, a mene nazvala konzervom, bilo mi je dosta. Otišla sam.

Naravno da je na kraju te sage, u kojoj sam mu se odbijala vratiti, sve bila moja krivica. Tražila sam previše.

Da, naravno. Puno je željeti vidjeti momka jednom nedeljno i naravno da je previše željeti da ti pošalje poruku da je živ i zdrav sletio u Afriku. Stvarno sam bila zahtjevna, nema šta.

Gušila sam ga. Mora da mu je stvarno bilo too much mene, kad se danima nismo čuli dok je on sa svojom frendicom, planinario po Velebitu, a ja se bavila svojim životom, jer sam bila cool i nije mi to smetalo. Poštovala sam njegove hobije, njihovo prijateljstvo i njegovo vrijeme. Između njih koliko znam, nikada nije bilo ništa, ali to nije ni bitno. Bitno je da je on premalo bio tu za mene. Nije bio tu kad sam imala problema, kad mi se dogodilo nešto loše. Nije bilo zagrljaja, nije bilo utjehe a nisam ga mogla ni nazvati da se izjadam, jer je bio u brdima i nije imao signala. Otišla sam.

Nisam ja za ‘zdravo za gotovo’

Da skratim listu svojih propalih veza. Otišla sam jer mi je falilo da budem poštovana, da me se ne uzima zdravo za gotovo, jer mi je falilo razgovora i onih sitnica koje čine odnos. Bili su oni dobri momci, ali nisu bili dobri za mene. Bilo je tu previše stvari koje nikad nisu za mene napravili. Previše obećanja, koja nisam od njih tražila a nisu se potrudili da ih ispune. Previše uzdaha i pogleda u mobilni telefon na kojem je bilo poruka od svih, samo ne od onog od koga sam je željela dobiti.

Otišla sam jer nisam u tim vezama željela izgubiti sebe i svoje dostojanstvo. Otišla sam jer sam znala da sam dala sve najbolje od sebe, a zauzvat nisam dobila ni minimum onog što je trebalo. U prvoj vezi je bilo previše njegove mame, u drugoj je bilo previše slobode. U obje je bilo premalo ljubavi.

Zašto žene ostavljaju muškarce koje vole? Jer nisu dovoljno voljene. Jer i ako ih obasipate onime što vi smatrate da im treba, one mogu biti gladne pažnje, ljubavi i sitnica.

Valjda je trebalo da pokloni zamijene ljubav i pažnju? Šta ja znam… i dalje to ne mogu dešifrovati. Znam samo da sam otišla. Koliko god nakit bio divan, neka stigne u pravom trenutku ili nek ne stigne nikad. Važnije mi je da me onaj kojeg volim zagrli u trenucima kad mi je teško. Važnije mi je da znam da je tu za mene i da ga mogu nazvati u bilo koje doba dana i noći.

Inače da… ogrlica će lijepo izgledati oko mog vrata, ali mi nećemo trajati. U nekom trenutku ponovno ću spakovati kofere i nestati.

Autorka: Marija Klasiček

Izvor: zivim.hr

Facebooktwittergoogle_pluspinterest