ART SLAJDER

ZORAN KOSTIĆ UOČI NOVOGODIŠNJEG NASTUPA ,,PARTIBREJKERSA” U KOTORU: Dođite da napravimo dobru atmosferu

20.12.2017. u 7:15

Foto: Privatna arhiva

Grupa ,,Partibrejkersi” nastupiće na Trgu od oružja u okviru manifestacije ,,Rock New Year – Kotor 2018”. Upravo oni će svojim zvukom i porukom uvesti posjetioce u Novu godinu. Nastup počinje u 23.30 sati, a frontmen Zoran Kostić Cane tokom našeg razgovora za publiku u Kotoru imao je jasnu poruku:
– Htio bih da pozovem ljude u Kotor. Dođite da napravimo dobru atmosferu, da nam bude lijepo, da pokažemo da je  život radost, a za radost treba pokazati hrabrost, da ne moraš da se kriješ. Glupo je biti, a to od ljudi kriti – rekao je Kostić.
Sa njim smo otvorili još mnoge teme. Bio je vrlo inspirativan sagovornik.
Gostujete u okviru manifestacije ,,Rock New Year – Kotor 2018”. Šta za Vas predstavlja ovaj nastup?
– Lijepo je što zovu rokenrol bendove, što ne idu na sigurno i štetno, a to je da narodnjaci tamo guraju koncept. Nadam se da će biti prijatno vrijeme, da neće biti hladno.

Foto: svetpiva.rs

,,Partibrejkersi” su prije nekoliko godina, 2014, dobili svoje pivo ,,Mexican cerveza”. Ideja je potekla od poštovaoca vaše muzike iz Švedske. Koliko Vam takvi gestovi znače?
– Da ti to nisi sad pomenula, ne bih se sjetio. Ne mogu to da pamtim, jer vidiš kakav je ovaj život postao. Skratio se skroz, suzio se i stalno imamo preživljavanje od dana do dana. Da mi budemo u redu, da budemo okej prema ljudima sa kojima živimo, sa našom porodicom. Sad, da li je neko dao pivo, nazvaćemo to privilegijom.
Kažu poštovaoci Vaše muzike: ,,Cane, stub odbrane!“ Vaš komentar?
– Samo ne bih volio da ih razočaram. Stub odbrane čega? Stub odbrane čovjeka, moguće, ali ne mogu samo ja da budem stub odbrane. Više nas treba da pokrenu masovan spas.
,,Život nije ništa do priča o gubljenju snage“, kažete. Čini se da snaga ,,Partibrejkersa“ raste. Čak ste izjavili da je ,,Sirotinjsko carstvo“ najbolji album ,,Partibrejkersa“ u posljednjih 30 godina?
– Htio sam da kažem, jeste sve to, sviramo, ali vidiš da je život nekako veći od svega. Stalno nam uzima snagu. Rađaš se, ideš do kraja, a ono između govori o tebi dok si bio tu, dok si imao neku mogućnost i šansu da nešto daš onom koji dolazi poslije tebe. Teško mi pada samo to putovanje, ali, drago mi je da nekog možemo da učinimo radosnim kad spojimo i odsviramo svoje stvari. Drago mi je da možemo da oraspoložimo ljude, da možemo na ugašenom licu da proizvedemo osmijeh, da to lice revitiliziramo. Taj život koji se polagano toliko uvukao u sebe, pitanje je da l’ postoji. Vidiš kako žive ljudi. To je taj mali problem. Ne može nama da bude okej, ako je oko nas mrtvo more.

,,Ti možeš da ideš gde hoćeš, a ja sam tu vezan. Ti možeš da budeš šta želiš, a ja sam to što jesam.“, kažete u pjesmi ,,Sirotinjsko carstvo“. Da li je sloboda u ovom vremenu dalja nego što je ikad bila?
– Postavlja se pitanje da li uopšte postoji. Vidiš sad da svi sistemi ukidaju čovjeka, ukidaju njegovu potrebu da živi kao čovjek. Samim tim što ti ukinu potrebu da živiš kao čovjek, zabranjuju ti tvoju slobodu ili je prikazuju u nekom popustu za kredit ili niskim kamatama, 20 odsto gratis. Kao, neće ti dati slobodu, ali daće ti popust na svoje proizvode. Potrošačko društvo potrošilo je čovjeka. Pitanje je o čemu razmišljamo i šta nas zanima. Šta mi mislimo da je previše opasno za nas i što može stvarno biti opasno za nas, jer u principu, vidiš, niko ne brine o nikome. Totalno se nivo vremena toliko spustio da i sve to što smo znali, pitanje je da li znamo i sada.

,,Volio bih neki omot, na kojem bogati prose, kako bi imali još više, a sirotinja daje jer se nada milošću s neba.“, kažete za omot ,,Sirotinjskog carstva“. Da li će se ta slika svijeta ikada promijeniti?
– Neće, uvijek je ista, jer onaj koji ima, on misli da malo ima i da mu još nešto treba. Naravno, u sirotinji sreće nema. Poštena sirotinja – to je izmislio neko ko trguje ljudima, ko trguje ljudskom pameću. Sirotinja u puno slučajeva ukida poštenje, ukida dostojanstvo čovjeka. Čovjek mora da radi nešto što je mislio da neće biti u mogućnosti da radi. Ali, ma šta mi mislili, život nam drugačije stvari napravi. Sirotinji samo ostaje dobrota i zlatno srce. Bezveze je biti siromašan zbog nekog drugog. Svi bi voljeli da počnu da rade, ali ljudska pohlepa tjera ljude u bijedu. Čovjek se sveo na nešto minimalno. Pitanje je da li ono korespondira sa širokom lepezom što bi ljudskost čovjeku u životu trebala da pruži i onome ko je ima, i onom za koga jeste.
Bojana Radonjić