UŽICE: ,,Samoubica” na festivalu ,,Bez prevoda” odigrana sa simboličnim izmijenjenim krajem

Na drugoj večeri festivala ,,Bez prevoda” u Narodnom pozorištu Užice izvedena je predstava ,,Samoubica” Nikolaja Erdmana u režiji Veljka Mićunovića. Nakon predstave održan je okrugli sto kritike i medija u toku koga je autorski tim predstave uz medijatorku Aleksandru Glovacki diskutovao o umjetničkim dometima predstave.
Dramu su adaptirali Žanina Mirčevska, Slobodan Obradović i Veljko Mićunović, dramaturg je Slobodan Obradović, kostimografkinja Jelena Stokuća, scenografiju i izbor muzike potpisuje Veljko Mićunović a scenski pokret Nada Vukčević. U predstavi igraju: Mišo Obradović, Ana Vučković, Ana Vujošević, Dejan Ivanić, Zoran Vujović, Srđan Grahovac, Dušan Kovačević, Vanja Jovićević i Danilo Čelebić.
Sinoćnja izvedba ,,Samoubice” specifična je po rediteljskim izmjenama koje je Veljko Mićunović zajedno sa ansamblom napravio za svega dva sata probe. U originalnoj verziji, na samom kraju predstave pokreće se rotacija u čijem se centru nalazi helikon, kao simbol nade koja nastavlja da živi, baš kao i Podsekaljnikov. Međutim, nedostatak rotacije na sceni Narodnog pozorišta Užice, nužno je zahtijevao rediteljske izmjene pa se večerašnja izvedba završila tako što Podsekaljnikov odlazi iza zatvorenih vrata i čuje se pucanj.
– Ovo večeras je bio nužan i za mene, tačan potez, iako se kosi sa prvobitnim postavljenjem predstave. Htjeli smo da od te noći, od tog jutra, stvorimo magnovenje koje potom uvodi publiku u surovu realnost. Bilo mi je važno da koketiramo sa nečim što je nadrealno, paradoksalno a opet vrlo prisutno – objasnio je Veljko Mićunović.
Pucanj, dodao je, ne shvata kao nešto što nužno znači kraj i konačnost.
– Za mene je pucanj oprez. Sve ono što gledamo puna dva sata na sceni je zastražujuće i užasno i pucanj za pravo simbolizuje poziv na oprez. Ono što se dešava iza vrata predstavlja sistem, i posljednji Podsekaljnikov pucanj, pucanj iza vrata  ostavlja otvoreno pitanje – pojasnio je Mićunović.
Mišo Obradović govorio je o svom doživljaju večerašnje postavke predstave.
– Ono što je najvrijednije kod Podsekaljnikova jeste njegova duša, i to nas vraća na ovogodišnji slogan festival – za ovo malo duše. Podsekaljnikov živi promašenu egzistenciju i očajan je, a sa očajnikom je najlakše manipulisati, što stubovi sistema lako koriste. Večeras smo napravili tu veliku-malu izmjenu, koju možemo shvatiti na razne načine, ali jedno je izvjesno – Podsekaljnikovu je, kao nekome ko nema ništa osim duše, nepodnošljiva pomisao da se neko ubio zbog njega, i zbog stida što je tako – njemu nema života. Činjenica je da, nažalost, nama svima fali tog stida koji Semjona Semjonovića tako duboko pogađa – istakao je Obradović.
Selektor festivala Bojan Munjin smatra da ne treba naglašavati da ova predstava jako dobro ulazi u naš istraživački niz u ovogodišnjoj selekciji predstava koje se, kako i sam slogan ,,za ovo malo duše” kaže, bavi potragom – šta je od te duše ostalo.
– Duše koja je smrvljena u žrvnju civilizacije, što Veljko jako dobro objašnjava u ovoj predstavi. ,,Samoubica” traži od nas promišljanje i razgovor, prvo sa samima sobom, a onda i sa drugima, razgovor o tome gdje smo, šta smo mi danas kao ljudi, sa svojim najbitnijim osobinama koje su u takvom stanju u kakvom danas jesu – rekao je Munjin.
Izrazio je veliko zadovoljstvo što je CNP ponovo gost Narodnog pozorišta Užice.
– Kroz sve ove godine možemo vidjeti da ansambl CNP-a i samo pozorište polako ali sigurno raste. A Veljko Mićunović zajedno sa svima njima raste, i dokazuje da je sposoban za fin rad, koji godinama postaje sve prefinjeniji – istakao je Munjin.
Dramaturg Spasoje Milovanović je istakao da je izuzetno zadovoljan ovom predstavom CNP-a.
– Ono što me je fasciniralo jeste Veljkova hrabrost da se upusti u jedan ovako sumanut tekst. On i Slobodan Obradović, kao i Žanina Mirčevska uradili su zaista ogroman posao na temu dramatizacije i adaptacije. Veljko je napravio vizuelno toliko bogatu i toliko zanimljivu predstavu, da je meni u jednom trenutku čak bilo i previše simbola. Poseban utisak na mene su ostavili Dejan Ivanić i Zoran Vujović, čija izvođenja su bila nenametljiva i suptilna, a nevjerovatno tačna – istakao je Milovanović.
Zaključio je da je ovo predstava na koju CNP zaista ima razloga da bude ponosno i predviđa joj dug repertoarski život.
Glumac Užičkog pozorišta Vahidin Prelić rekao je da mu se predstava dopala, ,,i to ne samo zato što u njoj igra moj dobar prijatelj Mišo Obradović”.
– Estetski je mnogo lijepa, scenografska rješenja su interesantna, jedinu zamjerku imam na ritmičnost predstave koja me je par puta navela da pomislim da je kraj kada smo još bili daleko od toga – kazao je Prelić.
Nemanja Ranković, umjetnički direktor Užičkog pozorišta izrazio je zadovoljstvošto je CNP i ove godine dio festivala.
– Već 22 godine postoji Jugoslovenski pozorišni festival i slobodno mogu reći da je Crnogorsko narodno pozorište njegov sastavni dio i drago nam je što je i ove godine, kao i do sada, bilo dio cjelokupne atmosfere koju ste večeras imali priliku da doživite – rekao je Ranković.
Glumac Dušan Radojičić kazao je da voli kada mu se ukaže prilika da gleda predstave u produkciji CNP-a.
– Ja mnogo volim ansambl CNP-a i žao mi je što sam večeras imao mjesto u poslednjem redu na galeriji i nisam doživio predstavu na pravi način. Jako zanimljiva predstava, interesantna rediteljska rješenja koja vrlo jasno pokazuju viđenje odnosa društva prema pojedincu – istakao je Radojičić.