Ljubav ne bira kada će se dogoditi. Da li je vrijeme rata ili mira, da li ste krenuli da bacite đubre ili nesređeni u prodavnicu po zaboravljeni namaz za palačinke, ili vas je prijateljica natjerala da izađete sa njom dok ide da se nađe sa starim drugom iz djetinjstva. Nekad je to drugar iz školske klupe, sa kojim nijeste mogli da se gledate očima u osnovnoj, ili komšija kojeg srećete svakog dana u autobusu. Nekad je to zaista bajka, prava Diznijeva. Kupidon ne pita kad da odapne strijelu, i da li vam je frizura dobra za susret iz snova i je li vam majica stara, a farmerke izblijedjele. Filmski ili ne, tek svi manje više čeznu da im se dogodi onaj “pravi”. Pardon, “prava”.
I pravilo ne postoji, tu svi proračuni padaju u vodu. Ne postoji matematički način da utvrdite tačno u dan kada će vam se ljubav desiti i koji je najbolji način da stignete do nje. Prečice ne postoje, i svi oni priručnici i afirmacije o tome kako da nađete ljubav možete da okačite mačku o rep. Jer, otkad to ljubav, molim vas, zna za algoritme i jednačine? Možete da “mantrate” koliko god hoćete, ali ona će se pojaviti i ako to ne budete činili. Ili neće čak i ako činite iz sve snage. Posebno ako ne sjedite za računarom.
Statistika, međutim, može da vam pomogne da shvatite da to i nije najpouzdaniji način upoznavanja partnera i da ipak postoje neka pravila koja mogu da pomognu da shvatite jeste li na pravom putu. Ishod nije zagarantovan. Najčešći je, kažu brojke, pronalaženje partnera preko prijatelja, a za njim se “vuku” društvene mreže i sajtovi za upoznavanje. A prije samo dvije decenije to nije bilo nimalo “in”.
Industrija vrijedna milijarde dolara nudi vam da bez trošenja novca na skupe krpice, oblake parfema i živaca na sređivanje frizure, u udobnosti stolice, fotelje, sofe ili kreveta, uz prvu jutarnju kafu, ili večernji obrok, prezentujete se u najboljem svijetlu: okačite svoju najbolju sliku i krenete u lov. Baš jer su ljudi sve više pasivni, razočarani, demotivisani ili samo previše stidljivi, ovaj vid upoznavanja preuzima primat, ma šta “oldtajmeri” mislili. Neke nove generacije ni ne znaju za treći način. Procjena je da će 20 do 25 procenata svih onlajn sastanaka završiti novom romansom ove godine.
-Moja priča počela je preporukom prijateljice da pogledam spisak njenih prijatelja na Fejsbuku, a završila se brakom sa predivnom Brigitom-kaže Vlada za Nedeljnik.
“Čvrsto sam vjerovao da ću pronaći srodnu dušu, i nijesam odustajao od potrage. Prvo smo se dopisivali porukama na Fejsu, a onda smo prešli na Skajp. Dogodila nam se ljubav na prvi pogled, a nije nam smetala ni činjenica da je ona udaljena stotinama kilometara, u Sloveniji. Slično je bilo kad smo se prvi put vidjeli uživo, pogodilo se da zaista želimo iste stvari i logičan slijed bilo je planiranje svadbe”.
Iščekivanje telefonskog poziva, SMS, MMS, poziva na Skajpu, poruke u inboksu… Na isti način nekada davno cure su s pocupkivanjem očekivale neko takvo pisamce. Doduše pravo, pisano mastilom i uvijeno u najljepši parfem. Ovom savremenom pisamcetu ne treba nekoliko dana, niti poštar da ga uruči, ono stiže za sekund ili dva od trenutka slanja. I nema prenemaganja, nije mi stiglo, zalutalo, izgubio sam adresu, sve je jedan klik. I ima iste propratne efekte kad vam se neko sviđa: leptirići u stomaku, osjećaj euforije, osmijeh oko glave. Romantika se možda promijenila, ali je ipak romantika.
-Ako mu je stalo do mene, nastaviće da se dopisuje sa mnom- tvrdi Jelena, koja posjećuje sajtove za upoznavanje već godinu dana i “bacila” je oko na jednog zgodnog Nišliju.
“Ne odustajem jer znam da nije lako pronaći srodnu dušu. Još teže je naći je na netu, ali mene sve to zabavlja. Družim se sa ljudima, pričamo, upoznajem sebe i njih i znam šta želim. Kad budem srela onog pravog, znaću da je on”, kaže ona samouvjereno.
Ipak, ekipa socijalnih psihologa iz SAD izvršila je obimno istraživanje, objavljeno u časopisu “Naučni američki um” i upozorila da postoje predrasude u vezi sa traženjem partnera preko neta i toga da nas prvi utisak neće prevariti. Čak i ako imamo dobro šesto čulo, ne znači da će ono “nanjušiti” prevaranta, ili predivnog momka/djevojku. Veliki problem je što ulazak na samo jednu društvenu mrežu znači ulazak u hipermarket. Šta izabrati?
“Korisnici mogu da provedu desetine sati svakog mjeseca u pretraživanju profila, ali da zakažu tek nekoliko sastanaka. Mogu da kontaktiraju desetine potencijalnih partnera i da dobiju odgovor od samo nekolicine. Možda zakazuju sastanak sa onima koji na papiru izgledaju savršeno, ali već na prvom sastanku shvate da ne postoji hemija”, navodi se u ovom članku.
I šta je preporuka? Iz slike nećete vidjeti da li privlačna brineta ima zaista tako zanosan osmjeh uživo, ili vrcav duh kao što se čini iz njenog pogleda. Čitanjem i listanjem njenog profila možda shvatite da ona voli horor filmove, a vi ste ljubitelj klasika. I to vas odbije.
“-Mislim da ne treba biti toliko površan pri takvom “upoznavanju” nečije strane ličnosti- kaže Olivera, inače socijalni psiholog, i sama korisnik društvenih mreža za upoznavanje.
“Dogodilo mi se da je osoba zaista bila savršena na papiru, a ispostavilo se da se nemamo o čemu da pričamo! Jedva sam čekala da odem. Drugi put me je jedan tip udavio, toliko da sam iskoristila klasičan izgovor ‘hitnog poziva’. Bilo je providno, ali je moralo da se okonča”.
To “tražim duhovitog, visokog, pametnog” parametri su koji traže i ostali i treba biti svjestan toga. Nekad precjenimo sebe i tražimo one koji su najtraženiji na netu, pa se razočaramo kad nema odgovora.
Sociolozi kažu da je mala vjerovatnoća da bi najzgodnijem frajeru u kafiću ili najvatrenijoj plavuši u baru prišlo toliko ljudi koliko poziva bi dnevno pronalazili u svom “sandučetu”. I taj efekat ulaska u hipermarket zahtijeva selekciju. Kao kad u kupovinu, što ovo na neki način i jeste, odemo sa spiskom potrebnih namirnica. Istraživanje je pokazalo da se ljudi bolje snalaze kad imaju uži izbor, lakše nego kada imaju na raspolaganju, na primer, 24 ukusa džema. Ma koliko ga voljeli, studija pokazuje, bolje će osjetiti ukus ukoliko manje njih isprobate.
“Ne gubite vrijeme upoređivanjem profila sa mnogo drugih”, navode oni. “To vam je kao da idete po prodavnici i kažete ‘uzimam nju, nju, nju, nju’. kao da birate u katalogu”.
-Ta studija im je tačna jer je nemoguće da vam se sviđa 20 ljudi istovremeno-objašnjava Marko, student istorije.
“Ja sam pronašao djevojku tako što sam i onim običnim curama dao šansu. Čak i kad je pisalo da voli potpuno drugačije stvari, ukoliko je bila simpatična i ljupka u prvoj razmjeni poruka, ostajao sam u kontaktu. Tako sam i upoznao Vesnu, sadašnju djevojku. Ona je, doduše, mene kontaktirala, ali je presudno bilo to što sam rekao ‘zašto ne’. Ostale ‘ljepotice’ su me samo zavlačile, a ona je bila konkretna. Ubrzo je htijela da se vidimo i sad smo u vezi već godinu i po dana”, kaže on, i dodaje da još ne planiraju svadbu. “Bio sam skeptičan jer smo se upoznali preko neta, pa sam se pitao da li će potrajati. Pitao sam se da li je nastavila da se dopisuje sa nekima, da li se predstavila u pravom svijetlu, ali vrlo brzo se pokazalo da sam bez razloga bio sumnjičav. Možda je ona trebalo da bude, jer sam ja još dva-tri mjeseca pisao i ostalim devojkama”, smije se on.
Još jedna preporuka američkih naučnika, Elija Džej Finkela, Pola V. Istvika, Bendžamina R. Karnija, Herija T. Rajsa i Suzan Spričer, socijalnih psihologa sa različitih univerziteta, jeste da smanjimo ne samo spisak potencijalnih, već i spisak zahtijeva. Jer, eksperiment je pokazao da ljudi žude za istim stvarima. Da, svi mi želimo da imamo duhovitog i pametnog partnera, poželjnog, zgodnog i uspješnog, ali i da želi samo nas. A u realnosti, njega možda zatrpavaju sličnim pisamcima. Eksperiment od prije dvije godine Rebeke Heino sa Univerziteta Džordžtaun potvrdio je da su onlajn sastanci kao kupovanje cipela broj 38, u omiljenoj prodavnici obuće. Brzo se razgrabi. Zato se ne treba obeshrabriti, kažu oni, već mudro birati, i daju neke smjernice.
“Svi mi želimo iste ljude. Loši smo u predviđanju šta bi nas privuklo u realnom životu. I prije svega, lak pristup profilima može da nas navede da pokušamo na pogrešan način. Zato se odvojte od profila što prije možete i ne očekujte previše. Ostanite otvorenog uma o tome kome biste mogli da pišete i ko bi mogao da vam uzvrati ljubav”.
Studija kaže i da mnoge “onlajn” veze neće završiti viđenjem uživo. Muškarci obično odgovaraju na jednu od četiri poruke, a žene još ređe, na jednu od šest. Ali, pokazatelj je da, što prije čujete onaj klik na netu da “vam je stigla pošta”, to je veća vjerovatnoća da će komunikacija biti nastavljena.
Bonton koji mora da se poštuje, kažu naučnici, i koji daje rezultate, jeste što manje zamjenice “ja”. Što više korišćenja “ti”, “tebe”, “s tobom”, “veza”, “nadam se”, psiholozi tvrde, djelovaće kao “mazanje na hleb”. I opet, nije garant uspeha. Kao što to u životu nisu ni pamet, ni izgled, ni fakultet.
“Ne čekajte predugo da zakažete sastanak. Dvije studije iz 2008. pokazuju da najveći broj parova koji započne komunikaciju četovanjem, vidi se licem u lice najviše za mjesec, ili u roku od nedjelju dana. Uradite to mudro, istraživanja pokazuju da mali broj imejlova ili četova prerastu u privlačnost kad se dvoje sretnu uživo, previše toga zavisi od utvrđenih očekivanja”, kažu profesori.
-Jako je teško naći momka na ovaj način, ali nije nemoguće- ističe Maja, koja radi kao knjigovođa.
“Upoznavala sam razne likove, zvali su me ‘anđele’, ‘dušo’, ‘srce’, ali samo jednom je bilo ozbiljno. Nije uspjelo iz nekih drugih razloga, ali isto bi se dogodilo da smo se upoznali u kafiću. Problem je što nijesu u pitanju realni okviri upoznavanja i svi se mi prikazujemo boljima nego što jesmo. Pitanje je samo da li tražite gospodina bez mane, koji postoje samo u filmovima, ili biste partnera koji je običan kao i vi”, zaključuje ova 34-godišnjakinja.
A kad nema odgovora, kad je poštansko sanduče prazno? Ništa, imajte na umu da “za ljubav treba imat dušu”. A računar je nema.
Autor: Zorica Marković
Izvor: nedeljnik.rs