PREPORUKA ZANIMLJIVOSTI
STOKHOLM: Dobitnici Nobelove nagrade za fiziku su Tuls, Dankan, Haldejn i Kosterlic
Foto: AFP PHOTO / JONATHAN NACKSTRAND
Nobelovu nagradu za fiziku za 2016. godinu osvojio je britanski trojac Dejvid J. Tuls (82 godine, Birdsen, Škotska), Dankan Heldejn (65 godina, London) i Majkl Kosterlic (74 godine, Aberdin) za ,,teoretska otkrića topološke faze tranzicije i topoloških faza materije”.
– Bio sam vrlo iznenađen i počastvovan kada sam čuo vijest. Sada se dešavaju izuzetna nova otkrića zasnovana na našem radu. Postoji velika nada da ova nova saznanja imaju velikog uticaja – kazao je Heldejn.
Ovi naučnici radili su na polju fizike kondenzovane materije i otkrili potpuno neočekivano ponašanje čvrstih materijala.
Oni su došli i do matematičkog okvira (na polju topologije) kako bi objasnili ta čudna svojstva. Njihovo oktriće utrlo je put osmišljavanju novih materijala sa sasvim novim svojstvima.
,,Ovogodišnji laureati otvorili su vrata nepoznatog svijeta u kom materija može da se nađe u vrlo čudnim stanjima.
Oni su koristili napredne matematičke metode da proučavaju neobične faze ili stanja materije, kao što su superprovodnici, superfluidi ili tanki magnetni filmovi. Otkriće bi moglo da ima razne primjene”, piše u saopštenju Nobelovog komiteta.
Početkom sedamdesetih Majkl Kosterlic i Dejvid Tuls preokrenuli su tada aktuelnu teoriju da superprovodljivost ili superfluidnost ne mogu da se jave u tanjim slojevima materije. Oni su demonstrirali da superprovodljivost može da se dogodi na nižim temperaturama i objasnili mehanizam, tranziciju faza, koja čini da superprovodljivost nestane na višim temperaturama.
Tuls je osamdesetih mogao da objasni ranije eksperimente zahvaljujući tankim slojevima materijala koji provode elektricitet i kod kojih je električni otpor mogao da se precizno mjeri.
Otprilike u isto vrijeme, Dankan Heldejn otkrio je kako topološki koncepti mogu da se koriste za razumijevanje svojstava lanaca malih magneta kakvi se nalaze u pojedinim materijalima.
Sada znamo za mnoge topološke faze, ne samo u tankim slojevima i nitima, nego i u običnim trodimenzionalnim materijalima.
Tokom protekle decenije, ova oblast je podstakla mnoštvo istraživanja u oblasti fizike kondenzovanih materijala, a postoji nada da će se takvi materijali koristiti u izradi novih generacija elektronike i superprovodnika za buduće kvantne računare.
Izvor: b92.net
Foto: AFP-Yonhap
Najnoviji komentari