MAGAZIN PREPORUKA
UVIJEK POSTOJI NAČIN: ,,Kako sam spasio svoj brak jednim pitanjem”
Porodični život nije uvijek ispunjen srećom i spokojem. Po mišljenju američkog pisca Ričarda Pola Evansa prevazilaženje teškoća i kriza nije nešto što svako od nas može da uradi, a ovo je njegova priča:
,,Moja nastarija ćerka Džena mi je nedavno rekla: ,,Moj najveći strah u djetinjstvu je bio da ćete se ti i mama razvesti. Onda, kad sam imala 12 godina, pomislila sam da bi možda bilo bolje i da ste se razveli. Ali, drago mi je da ste shvatili neke stvari”.
Godinama smo se moja supruga Keri i ja svađali. Gledajući unazad nijesam siguran šta nas je držalo zajedno, naše ličnosti se i nijesu baš nešto podudarale. Što smo duže bili u braku, ta razlika sve se više vidjela.
Naša borba je postala konstantna da je bilo teško i zamisliti miran odnos. Postali smo odbrambeni, izgradili smo emocionalne tvrđave oko naših srca. Bili smo na ivici razvoda i više puta smo razgovarali o tome.
Bio sam na turneji kad su stvari došle do vrhunca. Posvađali smo se preko telefona i Keri mi je spustila slušalicu. Bio sam sam i usamljen, isfrustriran i ljut. Došao sam do svojih granica. Tada sam se okrenuo Bogu i vikao na njega da mi je brak loš i da ne mogu više.
Mrzio sam ideju razvoda, ali bol zbog toga što smo zajedno je bio toliko jak. Bio sam zbunjen. Nijesam mogao da shvatim zašto je naš brak bio tako loš. Duboko u sebi sam znao da je Keri dobra osoba. I ja sam dobra osoba. Pa, zašto ne možemo da se slažemo? Zašto sam oženio osobu koja je toliko drugačija od mene? Zašto se ona ne bi promijenila?
Onako slomljen sjeo sam na pod i počeo da plačem. Shvatio sam da ne mogu da je promijenim. Ali, zato mogu sebe.
U tom trenutku sam počeo da se molim. Ako ja ne mogu nju da promijenim, onda će Bog mene da promijeni. Molio sam se tako danima. Te noći dok smo ležali u krevetu, sinula mi je ideja. Znao sam šta moram da uradim. Sljedećeg jutra sam sjeo pored Keri i postavio joj pitanje.
,,Kako mogu da ti uljepšam dan?”
Keri mi je na sve to odgovorila: ,,Ne možeš. Zašto me to pitaš?”
,,Samo želim da znam da li postoji nešto što bih mogao da uradim i da ti uljepšam dan”, dodao sam.
Pogledala me je bijesno i rekla: ,,Želiš nešto da uradiš? Očisti kuhinju”.
Očekivala je da ću da se naljutim. Umjesto toga sam otišao i očistio kuhinju.
Sljedeći dan sam joj postavio isto pitanje i rekla mi je da očistim garažu.
Duboko sam udahnuo. Već sam imao naporan dan. Bio sam u iskušenju da je dignem u vazduh. Umjesto toga sam ustao i sljedeća dva sata sam čistio garažu. Keri nije znala šta da misli.
Sljedeći dan sam joj postavio isto pitanje i rekla mi je:,,Ništa. Ne možeš ništa da uradiš. Molim te, prestani da mi postavljaš to pitanje”.
Na sve to sam joj odgovorio da ne mogu: ‘Dao sam obećanje samom sebi. Šta mogu da uradim kako bih ti ulepšao dan?’
,,Zašto sve ovo radiš?”, rekla mi je.
,,Zato što mislim na tebe. I na naš brak”, odgovorio sam joj.
Isto pitanje sam joj postavljao danima, a onda je jednog dana počela da plače. Kad je došla do vazduha rekla mi je da prestanem da joj postavljam to pitanje, da nijesam ja problem, već je ona, da je teško s njom živjeti i da ne zna šta radim s njom i dalje.
Nježno sam joj podigao glavu i rekao joj da je volim i postavio joj isto pitanje koje sam joj postavljao danima.
Na sve to mi je ona rekla: ,,Trebalo bi da ja tebe to pitam”.
,,Trebalo bi, ali ne sad, ja moram da se promijenim. Moraš da znaš koliko mi značiš”, objasnio sam joj.
Stavila mi je ruke na grudi i uplakano rekla: ,,Izvini što sam bila loša prema tebi”.
Rekao sam joj da je volim. Rekla mi je da me voli, a onda sam joj postavio isto pitanje.
Pogledala me je nježno i izgovorila: ,,Da li možemo da provedemo malo vremena zajedno?”
Nasmijao sam se i rekao joj da mi se ta ideja baš sviđa.
Nastavio sam da postavljam to pitanje. Stvari su se promijenile. Borba je prestala, a onda je Keri počela meni da postavlja isto pitanje.
Zid između nas dvoje je pao. Počeli smo da razgovaramo o tome šta smo željeli od života i kako bismo pomogli jedno drugom. Ne, nijesmo riješili sve naše probleme. Ne mogu da kažem da se nijesmo svađali, ali priroda naših borbi se promijenila.
Keri i ja smo u braku već 30 godina. Pored toga što volim svoju suprugu, meni se ona sviđa. Volim da budem s njom. Potrebna mi je. Naučili smo da brinemo jedno o drugom, i što je najbitnije, stekli smo želju da to radimo.
Brak je težak, ali i roditeljstvo, i vježbanje i pisanje knjige i sve ostalo što vam je veoma važno u životu. Imati partnera u životu je izuzetan poklon.
Morate pitati svog partnera: ,,Šta mogu da uradim kako bih ti uljepšao dan?”. To je ljubav.
Prava ljubav ne znači samo željeti tu osobu, već željeti i njegovu sreću. Prava ljubav nije želja da napravite svoju kopiju.
Ne kažem da će naša priča upaliti kod svakog para. Nijesam ni siguran da svaki brak može da se spase. Ali, ja sam nevjerovatno zahvalan što je ta ideja kod mene uspjela. Zahvalan sam što je moja porodica netaknuta, što i dalje imam svoju suprugu, prijatelja, osobu pored koje se budim svako jutro.
Zahvalan sam što se i dalje, decenijama kasnije, neko od nas okrene drugom i kaže: ,,Šta mogu da uradim kako bih ti uljepšao/la dan?’.
Biti na obje strane tog pitanja je nešto najvrijednije”.
