ART PREPORUKA

ALEKSANDAR SAŠA LOKNER: Ponosan sam što sam imao priliku da sarađujem sa Slavkom Štimcem

13.08.2016. u 9:15

Aleksandar Saša Lokner je neko ko je bio uz Bajagu od 1985. godine. Karijeru je započeo već sa 13 godina. Prvi bend u kojem je zasvirao klavijature jeste ,,Stratosfera“. Slijedi rad u bendovima ,,Potop“, ,,Modeli“, ,,Strip“, ,,Galija“, nastupi sa gitaristom Zlatkom Manojlovićem, snimanje albuma ,,Naos“ sa Lazom Ristovskim, objavljivanje solo albuma ,,Naos“ i ,,Evropa Elektro Express“ i saradnja na više od 200 muzičkih, filmskih i pozorišnih projekata sa renomiranim stvaraocima. Rad se nastavlja i ove godine o čemu je za MNE magazin govorio nakon nastupa na ,,Lake fest“-u.
Radite na organizaciji koncerta u pomen klavijaturiste Lazara Ristovskog?
– Nisam organizator, ali sam u ekipi koja će to da odradi. Kćerka Laze Ristovskog Sandra je došla na ideju da obilježi godišnjicu njegovog rođenja. Sad bi Laki imao 60 godina. Povodom toga se pravi koncert 9. novembra u Beogradu, u ,,Sava centru“. Znam da će biti Goran Bregović i Alen Islamović, Točak, Kepa i basista Zoran Milanović iz grupe ,,Smak“ i brojni ljudi s kojima je Laza sarađivao. Laza je prosto bio tip koji se jako dobro uklapao u svaku ekipu, jako dobro je radio svoj posao. Snimio je možda najveći broj albuma od bilo kog svirača na prostorima bivše Jugoslavije. Manje-više, svi ti ljudi od Anje Rupel iz Slovenije do Vlatka Stefanovskog iz Makedonije će doći tog dana u Beograd i napravićemo lijep koncert, žurku posvećenu našem prijatelju sa kojim smo doživjeli toliko lijepih trenutaka.
Imam tu čast da sam zadužen za instrumentalni dio programa. Spremiću ekipu koja će svirati najpoznatije Lazine instrumentale iz vremena dok je sam radio. Imao je četiri solo albuma, poput čuvenog ,,Merža“ (Merge) sa kompozicijom ,,Iza horizonta“ (Beyond the Horizon) koja je svima poznata, mislim da je imao jedan ili dva ,,živa“ albuma snimljena na koncertima i imao je poslije ,,Ruže za Generala“ (Roses for a General) još nekoliko albuma. Imali smo zajednički album ,,Naos“ i sviraću kompozicije sa tog albuma. Mislim da će to biti zanimljiv događaj i drago mi je što sam imao priliku da učestvujem u tome.

Pored toga, radite i muziku za predstave?
– Tako je. To mi je nekako najvažnije zanimanje, uz Bajagu i ,,Instruktore“. Moja matična kuća je ,,Boško Buha“ iz Beograda, pozorište za djecu. U pozorištu za djecu ima više prostora za nas kompozitore nego u klasičnim dramskim predstavama. U klasičnim dramskim predstavama to je obično instrumentalna muzika, više je podloga, pravi atmosferu, utiče na kompletan ugođaj predstave, a u pozorištima za djecu ima i songova i tu onda nekako muzika ima i važniju ulogu. Nažalost, u pozorištu ,,Boško Buha“ su se desila dva jeziva događaja u proteklo vrijeme. Umro nam je na pretpremijeri upravnik Milorad Mandić Manda na samoj sceni. To je jedan od najstrašnijih događaja koje sam doživio. Imao je u toj predstavi fantastičnu ulogu Kapetana Kuke. Izgubili smo i Donku Špiček koja je bila pokretač, jedan od osnivača i gurua cijelog projekta. Međutim, idemo dalje, ,,Boško Buha“ nastavlja da živi. Novi upravnik je Igor Bojović i svi smo jako srećni zbog toga. On će nastaviti i završiti Mandin legat, obnovu pozorišta ,,Boško Buha“, da to zaista bude oaza divne slike, zvuka i scene…U pozorišu ,,Duško Radović“ sam počeo da radim predstavu ,,Aska i vuk“ na tekst Ive Andrića. Sjećate se te priče kad smo bili klinci? To je lutkarsko dramska predstava. Drugi i treći čin su lutke, prvi i četvrti su živi glumci.
Radite i muziku za film?
– Najvažniji projekat koji sam radio prošle godine jeste muzika za film „Ime: Dobrica, prezime: nepoznato“. Slavko Štimac, njegova supruga i Srđa Penezić su napravili divan scenario, priču i film o liku koji se zove Dobrica. On je prosto dobar čovjek, idealan tip. Snimili smo ga. Od septembra će krenuti premijera, prvo u ,,Sava centru“, pa onda i u regionu. Jako mi je drago da sam imao priliku da sarađujem sa Slavkom Štimcem. Prosto sam ponosan na saradnju sa njim. To je divno iskustvo.

Napravio sam i svoj bend. Mi se nazivamo ,,Lokner update“. Sviram instrumentale koje sam radio sa Lazom Ristovskim na albumu ,,Naos“, zatim dio instrumentala koji sam radio na samostalnom projektu ,,Evropa Elektro Express“ i sviram kompozicije fjužn džez bendova iz mladosti koje sam imao poput grupe ,,Potop“ koja je radila u Beogradu od ‘78. do ‘82. Trojica smo u bendu. Ja kao klavijaturista, Slaviša Pavlović Stenli, basista koji godinama svira sa ,,Galijom“ i Jovom Maljokovićem i naš drugar iz Beograda Šoika svira kahon. Kahon je instrument koji može da zamijeni klasičan bubanj i bas. Spada pod perkašn innstrumente, vrlo je interesantan i  mnogo se koristi u posljednje vrijeme u vorld mjuziku i na etno džez sceni. Imaćete priliku ovdje da gledate koncert ,,Manu Čao La Venture“, on ima kahonistu u bendu. To su planovi za ovu godinu. Da eventualno završim još neku predstavu, nadam se i solo albumu do kraja godine i Bajaginoj ploči sljedeće godine.
Bojana Radonjić
Foto: B. Šekularac