ART PREPORUKA
,,SVI GLUMCI IDU RAJ”: Pročitajte pjesmu koju je Miloš Biković napisao za Dragana Nikolića
Miloš Biković, pored toga što je talentovan glumac, piše divnu poeziju. Jednu svoju pjesmu objavio je i na Instagram profilu, a posvetio je nedavno preminulom kolegi Draganu Nikoliću.
Svi glumci idu u raj
Kad glumac ode
Ode i ona prašina zvezdana
Ugase se svetla, rode,
Sami ste usred bezdana
Ostavi nas tužni klovn do kraja veran roli
Da, onaj Na nemilost ostavljen žutilu i traču
Jer ako niste znali i klovnove ponekad boli,
Ako niste znali i klovnovi ponekad plaču
I ta igra bi bila obična laž
Da to klovn stvarno na daskama ne pati
Nije to samo strasti draž
Već želja da vas u mračnom tunelu isprati
Dok su oni svakodnevnicu tračom ,,sivili”
Tražili nekog da bi ga ružili i mesto sebe krivili
On je na mrak ustao, naoružan nosem crvenim
Na vaše prave aždaje jurišao sa mačem drvenim
Otišlo je vreme koje si obeležio ti
I sada znamo sad smo sigurni
Da više nikad neće to vreme tvoje grive da se vrati
A ti nam tako ponekad u sećanje i snove svrati
I to glupiranje je za istinom lutanje
Da nije tako ne bi to toliko bolelo
Kad ode glumac a ostane ćutanje
Ne bi mu svetlo sumraku odolelo
On mora proći prljavim putem a da ostane čist,
Mora sići dole, putem kroz mulj, gde ga kalja blato
Glumci su, bagra, probisveti, skitnice a trepere kao list
Ipak su krijumčari Dobra i lome se lako kao krto zlato
I znaj da živiš jer si u sred ovog gustog mraka, memle ove
Zapalio sveću na vetru i podsećao na stare vitezove
i, gle, ona na promaji vrednosti gori
I ta sveća, mesto tebe, šali se i zbori
A kad klovn Skine masku ispostavi se da je lav.
I ne znaju koga su ružili i na koga se plaze
I da je ispod neozbiljnog lica bio ideal i stav
Samo, ne znaju oni da lavovi ne umiru, oni odlaze
I ma koliko da sam te malo znao opet si bio rođeni moj
I mislim da celo ovo naše pleme tako oseća
I vidimo se negde gde kostimi imaju malo bolji kroj
Do nove komedije do nekog novog proleća
Znaš odakle si otišao ovde su odavno pobrkani lonci
Mi smo ti odavno otpisani to smo sami uradili
Nadam se da su tamo gore neki dobar bife sagradili
Da zavrtis jednu turu kao poslednji krug u Monci
Znaš da ovo nije kraj, Seti se Bate, Čkalje, seti se Bore,
Ne brini, ako nema ko, baklja će sama da se nosi, ovo nije kraj,
Po pravilu se staro darovito društvo preselilo gore,
Pa kako bi i drugčije, kad skinu crveni nos, svi glumci idu u raj.
B.R.
