Foto: Guliver/Getty/Thinkstock

Autor: Sandra Jbte

Bilo je dovoljno samo da ih pitam da li žele i dobih vile zaštitnice za ceo svoj život. Mislila sam da su kumstva deo protokola, da je to nešto što se od tebe traži da nabaviš uz belu haljinu ili kao držač za sveću dok traje ceremonija krštenja dece. Nisam bila svesna da sam stekla sestru, majku i prijateljicu u jednoj duši.

Kuma je nameštala veo da mi ne pada preko očiju, štelovala haljinu da šavovi stoje baš kako treba, popravljala šminku u hodu, da niko ne vidi da nije sve apsolutno besprekorno na mom licu. Svaku moju suzu je uhvatila maramicom, svaku loknu uvila oko prsta i zakačila šnalicom gde treba. Prva i najlepša na slikama, punila trube hiljadarkama, igrala pijana i bosa. Pevala mi na uvo, ljubila pa brisala svoj karmin sa mojih obraza.

Srećna zbog moje sreće

Prva je znala kada je moj test za trudnoću pokazao dve linije. Prva je došla da vidi šta sam donela iz porodilišta. Kuma ih je ljubila, mazila, hranila, tepala. Zasipala ljubavlju. Plakala i smejala se sa nama zajedno. Zajedno smo se borile protiv viška kilograma, isprobavale stotine dijeta. Zajedno smo u krizama identiteta menjale boju kose na smenu, i šišale šiške kada je promena morala da bude korenita. Oduvek sam se divila njenoj nepresušnoj pozitivnoj energiji, snazi da dnevno izbaci iz šporeta deset jela i tortu.

Divila sam se onolikoj zimnici koju napravi za jedno popodne, džemovima kakve svet nije video i njenom kuvaru od 500 strana koji ima u glavi i zna ga napamet. Njen osmeh tera zle duhove kad se na mene okome. Ona moju tugu izbriše svežim kiflicama pokrivenim krpom koje su me sačekale vruće kad dođem. U njeno ,,biće sve u redu, ne sekiraj se” verujem više nego u sopstvene nepogrešive instinkte. Prva je znala kada je ljubav iz moje kuće nestala jednog jutra, sa mnom ju je otpratila, sa mnom dočekala novu ljubav uz domaći Moskva šnit i svežu tursku kafu.

Za dečje rođendane je umesila dvadeset metara torti, i to onih domaćih, najkomplikovanijih od dvanaest jaja koja se kuvaju na pari. Ona zna da prepozna sreću i nesreću u boji mog glasa, ona mi kaže kada mi nešto ne stoji dobro, i raduje se kada oslabim dve kile. Kuma ume da skine fleke sa moje bele majice i učini da izgleda kao da je izašla iz prodavnice. Ona se kao dete obraduje laku za nokte od sto kinti, pa mi za uzvrat spakuje domaće čvarke. Ona će znati gde da kupi za mene ono što ja nisam nigde mogla da nađem. Kuma je prelazila granicu iz Kanade u Ameriku da mi kupi starke koje sam želela jer ih ima samo na jednom mesti na planeti.

Ona je sa mnom popila tonu vina, plesala do jutra i vodila pod ruku do kuće. Držala čelo iznad wc šolje i pažljivo čuvala moju kosu od tragedije. Zajedno smo jele hladnu sarmu sa šporeta u pet ujutru, nakon uzduž i popreko prešpartanog grada. Ona me zagrli kako niko ne ume, snažno i dugo, dok ne prebaci u mene dovoljnu količinu podrške da mogu da nastavim dalje. One su moja snaga, izvor saosećajnosti, oslonac i potreba. One mi daju osećaj da na svetu ne postoji nevolja koju one ne mogu da isprave, a one oko mene i dalje pletu mrežu satkanu od ljubavi, jaku i neprobojnu za sve urokljive i zlonamerne duše.

Svako treba da nabavi sebi makar jednu kumu. Dovoljno je samo da imaš povod i da je pitaš. Ona će reći da, pljeskati dlanovima, cupkati u mestu, zagrliti te i rasplakati se.

Izvor: Mondo.rs