Mešate prolaznost sa starošću. Toliko opsesivno bežite od starenja peglajući bore da u tom bežanju propustite sve prilike kojima biste mogli da zanavek prkosite prolaznosti. Mešate ljubav sa požudom. Umete da volite samo dok vas neko pali, a onda kad to prođe veze vam pucaju jer površne ljubavi su lepe samo dok se dvoje ljudi suštinski ne upoznaju. Mešate spokoj sa novcem. Mislite da ćete spavati mirno samo ako vam je uzglavlje pun novčanik a kad vam se to desi shvatite koliko nemira novac donese. Mešate samoću sa usamljenošću. Bežeći od samoće panično razgovarate sa mutavim ljudima sa kojima zapravo ćutite, a ne shvatate da se jedino u ličnim tišinama rađaju Feniksi. Mešate tugu sa depresijom. Ne prepuštate se tugama kada vam nadođu jer se bojite njihovih dubina, a ne shvatate da samo oni dovoljno jaki mogu da dozvole sebi da budu slabi. Pomešali ste saosećajnost sa samosažaljenjem. Mislite da ste saosećajni jer se lako rasplačete, a zapravo plačete samo onda kad projektujete sebe u ulogu žrtve.

Zaboravite na izgovore „nisam namerno“. Jer jeste namerno. Ljudski mozak ne ume da laže slučajno, ne ume da povređuje slučajno, da spletkari slučajno. Ljudsko srce ne ume da vara slučajno, da mrzi slučajno, da obmanjuje slučajno. Čovekova fabrička podešavanja pale sirene za uzbunu u vašim mozgovima i srcima svaki put kad slažete, svaki put kad prevarite, svaki put kad nanesete bol, jer zlo nije čovekovo prirodno stanje. Telo, misli i emocije mu se opiru, savest mu se opire, a vaša sujeta i bezobzirnost mu nađu opravdanje i onda prozborite „izvini, nesvesno sam“.

Na putu do uspeha prvo prodate za kojekakve sitne novce i malo karijere dušu đavolu, a posle kao po nepisanom pravilu prodajete drugima muda za bubrege kako ste nevini i naivni ne bi li ste se oprali od svoje zelenaške prošlosti. Radite sami sebi himenoplastiku dostojanstva. A zaboravljate da kad vam izjebu dostojanstvo, obraz i principe, od vas više ne ostaje ništa što može da bude vredno. Ne ostaje ništa što biste čak ni sami kod sebe imali da cenite. Tada ostaje jedan hodajući skelet, jedna kožna vreća izmeta, jedan još uvek neraspadnut dvonožni leš.

Kada budete u svojim glavama i srcima jasno počeli da razlikujete dobro od zla, kada budete ostajali dosledni svojim humanim principima i kada budete svojim virusom ljubavi, poštenja i doslednosti počeli da inficirate sve oko sebe, ovaj rotirajući zagušljivi lavirint koji zovemo našom kućom, postaće Edenski vrt. Mene su hronično zarazile kliconoše ljubavnog virusa koje su mi danas Prijatelji. Širimo zarazu dalje, dok ne zavlada epidemija i dok ne kontaminiramo ljubavlju sve one koji su vremenom postali rezistentni. Jer tamo je spas.

Blogdan