KOLUMNE
A MISLILA SAM DA SAM ZAVODNICA: Zavarjačila sam se i više ne mislim na seks…
Veče je, ukućani spavaju, a ja napokon raspoređujem dlake po telu, i sve to u stvari liči na ,,kosidbu” dok razmišljam o nekim prošlim vremenima.
Sav taj vajb osamdesetih mene asocira na seks
U glavi mi se vrti pesma Olivera Mandića ,,Zbog tebe bih tucao kamen”. Ej, tucao bi kamen zbog nje! Osećaj mi je poznat, vadim ga iz dalekog neolita svoje mladosti, tik pre deset godina. Totalno sam zaboravila šta ,,to” znači. Kad te jeza podilazi, tresu ti se kolena, od njegovog pogleda, mirisa, malaksaš kao da ti je prvi put. Vilica se koči u poljupcu, osećaš da padaš u nesvest od prevelike želje. Nešto mi me došlo žao na trenutak, nema veze, bar se sećam.
Iako sam ,,dete” devedestih, taj vajb osamdestih, šizofrenija šarenila, natapirani mini valovi i žute senke za oči, ljubičaste helanke i crne tange preko njih sa sve zelenim grejačima za noge, mene asociraju na seks. Ložili smo se na Flešdens i Manjakinju koja ludački igra i još bolje izgleda. Mrzeli i zavideli smotanoj Bejb što je smuvala samo našeg Patrika. Oooo, kako smo samo đuskali uz Lambadu i sve ostale prljave plesove.
U međuvremenu smo odrasle pevajući ,,Život počinje u tridesetoj”. Iako je ta zamisao oslobađala, realnost svakodnevice nas je zaskočila. Posao, deca, kuća i za tren oka si se ,,zavarjačila” i sve ti je nekako nepristojno da pričaš o seksu, strasti. Može sve kroz zezanje sa drugaricama, ali ne i kao ozbiljna tema za pretres. Više nije po bontonu da kao šiparice razvlačimo vezove o on je meni, a ja sam njemu, nezrelo je a i valjda u spavaćoj sobi sve štima.
Ti si se naravno vrlo emancipovano i iskusno rešila trudničkih gaćona veličine šatorskog krila; naravno da si smršala trčeći za drekavcima; naravno da su ti nokti namazani, dlake počupane a ostatak podmazan; pa naravno da si spremna! E, sad što te boli glava i baš si jako umorna, ko ti je kriv. Sudopera je tvoja sudbina!
Fllešdens moje mladosti…
Sva sreća da nas programi sa TV-ekrana malih prijemnika filuju vampirskim serijama i seksi krvolocima kojima bi se začas na jelovnik bacile, kao i na nepristojnim ponudama zbunjene piletine iz kancelarije preko puta, upućene u seksualne preferencije žena u najboljim godinama. Sve to nam je dovoljno da preguramo nedelju i dočekamo vikend. U ta dva dana ćemo sve stići, i naspavati se i povaljati se i izaći i pročitati i odgledati i pospremiti i skuvati. Kad bi se zezali!
Onako ,,pospremljena” i umorna od mozganja i planiranja spontanog ljubavisanja spremam se za kapitulaciju. Oblačim pamučnu, tri broja veću i pet nijansi ispranu majicu iz trećeg srednje, potpuno ubeđena da nema seksipilnijeg odevnog predmeta za ženu. Odlazim tamo gde je sve po mom, u krevet sa lap-topom, u krevet sa Havijer Bardemom. Sutra je novi dan, neko čudo će se već desiti…
Autor: Kata Granata (piše o običnim ljudima, ženama i majkama, velikim problemima, malim pobjedama, neostvarenim željama i nadanjima, usponima, padovima…)
