KOLUMNE
ONI DOLAZE: Ko su milenijalci
Piše: Istok Pavlović
On ili ona ima dvadeset i nešto godina, koristi nove tehnologije, stalno menja posao, ne planira brak pre trideset i neke, voli da pravi „selfije”, upoznaje se s ljudima preko interneta, i zalaže se za društvo koje je istovremeno i liberalno i socijalističko. Upoznajte „milenijalce”, o kojima se sve više piše u medijima.
Tehnički gledano, „milenijalci” su generacija ljudi rođenih od ranih osamdesetih do ranih dvehiljaditih godina, i oni pokazuju neke potpuno specifične osobine u odnosu na prethodnu, „generaciju iks” (ljudi rođeni u šezdesetim i sedamdesetim), kao i na onu pre nje, „bebi-bum” generaciju, koju čine ljudi rođeni posle Drugog svetskog rata.
Jedna osobina milenijalaca, koju ćete najčešće naći u medijima, jeste njihovo intenzivno korišćenje savremenih tehnologija u svakodnevnom životu. Za svaku sitnicu oni imaju aplikaciju, veb-sajt ili uređaj koji za to koriste. Ovo treba znati, i ima veliku primenu u marketingu, ali su još interesantnije psihološke karakteristike, o kojima se manje piše.
Milenijalci imaju mnogo samopouzdanja, ali je ono često bez osnova. Osećaju da zaslužuju mnogo više nego što je realno, i ispoljavaju mnogo više narcisizma nego prethodne generacije. To se može videti ako pogledate prosečan profil na društvenoj mreži jedne ovakve osobe. Sve je prepuno „selfija”, kao i fotografija na kojima predstavljaju svoj život mnogo lepšim nego što zaista jeste. Ako je danas bilo sto loših i jedna lepa pojava, oni će na „Fejsbuk” postaviti samo fotografiju te jedne lepe. Na taj način, ne samo što zavaravaju posmatrače, nego sve više zavaravaju i sebe. Tako se pojačava taj osećaj da zaslužuju više i bolje od života, koji često nije u skladu s njihovim realnim iskustvom, obrazovanjem i mogućnostima.
Ovim ljudima je veoma važno da budu uspešni, da imaju novca i finansijsku nezavisnost, ali i ličnu slobodu. Sve više njih se odlučuje da započnu nekakav svoj mali biznis, umesto da se zaposle u nekoj velikoj, sigurnoj firmi kao što je tome težila generacija pre njih. Zanimljivo je da se manje interesuju za politiku nego prethodne generacije. Politički stavovi milenijalca se često označavaju kao konfuzni, zato što se oni istovremeno zalažu i za socijalizam i za liberalne ideje, što je kod prethodnih generacije bilo razdvojeno. Na primer, to su ljudi koji trenutno podržavaju Bernija Sandersa u Americi.
„Petar Pan generacija” je još jedan naziv za milenijalce, zbog jasnog trenda odlaganja životnih prekretnica za kasnije. Brak, deca, ulazak u kredit za stan, samo su neke od stvari koje milenijalci stalno odlažu.
Zarada milenijalaca je veoma niska u odnosu na ostale generacije, a oni su bili najviše pogođeni svetskom ekonomskom krizom 2008. godine. Posledica toga je da većina milenijalaca danas radi za neku minimalnu platu, a zanimljivo je da se oni zovu i prema brojevima koji označavaju tu sumu. Tako, na primer, u Grčkoj postoji izraz „Generacija sedamsto evra”, koja se odnosi na milenijalce koji rade za tu sumu, što je standardna plata za mladu osobu koju neko izrabljuje u privatnoj firmi. Kod nas bi to bila „generacija od trista evra”. U Španiji i Italiji oni se zovu „mileuristi”, jer rade za platu od hiljadu evra. U svakoj od tih država ta suma nije dovoljna da mlad čovek ima normalan život.
Ovi ljudi za sve svoje nedoumice konsultuju internet i „Gugl”. Koja je najbolja krema za lice? Naravno, pogledaće šta kažu komentari na netu. Ali ne samo to. Turističke agencije za njih su stvar prošlosti. Oni će otići na internet, pogledati ocene posetilaca svih hotela u određenom gradu, i na osnovu toga odabrati gde će odsesti. Turistički vodiči takođe za njih ne postoje. Postoje samo aplikacije, kao što je „trip advajzor”, koje će im reći koji je najbolji restoran ili kafić u određenom delu grada prema mišljenju mnogih ljudi.
Milenijalci su takođe veoma otvoreni za teme koje su poprilično ekstremne i kontroverzne prethodnim generacijama, kao što su istopolni brakovi, transseksualne osobe ili legalizacija narkotika. Oni će uvek reći da svako ima pravo na svoj izbor, podržavaju različitost, multikulturalnost i imaju poststrukturalistički pogled na svet.
Na kraju, zanimljivo je da su ovi ljudi potpuno imuni na reklame. Jednostavno, tradicionalne reklamne poruke skoro nikako ne utiču na njihovu odluku o tome šta će kupiti, i to predstavlja veliki problem kompanijama koje moraju da smisle nove načine kako da im priđu. Sve u svemu, po mnogo čemu ovo je generacija koja će inicirati mnoge promene metoda i načina razmišljanja u našem društvu.
