U drevnoj Grčkoj (469 – 399 p.n.e.), Sokrat je bio naširoko hvaljen zbog svoje mudrosti.
Jednog dana dođe mu poznanik vrlo uznemiren:
„Sokrate, znate što sam upravo čuo o Diogenu?“
„Samo trenutak“, odgovori Sokrat. “Prije nego mi kažeš šta si čuo napravićemo mali test. To se zove trostruki filter test. ”
,,Trostruki filter?”
,,Tačno, prije nego mi ispričaš o Diogenu, profiltriraćemo ono što namjeravaš da mi kažeš. Prvi filter je istina. Jesi li apsolutno siguran da je ono šta namjeravaš da mi kažeš istina?”
,,Ne, zapravo sam samo čuo o tome.”
„Dobro, znači ne znamo je li to istina ili ne. Pokušajmo s drugim filterom, filterom dobrote. Je li ono što namjeravaš reći o Diogenu nešto dobro?”
,,Ne, naprotiv…”
,,Dakle, želiš mi reći nešto o Diogenu što može biti loše, čak i ako nisi siguran da je istina?”
Čovjek je slegao ramenima, malo zbunjen.
Sokrat je nastavio:
,,Vijest još uvijek može proći test jer postoji i treći filter, filter korisnosti. Hoće li ono što mi želiš reći o Diogenu biti korisno za mene?”
,,Ne, mislim da neće.”
,,Pa”, zaključio je Sokrat, ”ako ono što mi želiš reći nije istina, niti je dobro, niti korisno, zašto to uopše želiš da kažeš meni ili bilo kome drugom?”