KOLUMNE
JA, MAHALUŠA: Brak kao konvencija
Piše: Indira Kučuk-Sorguč
Stvarno je svaki čovjek neopročitana knjiga i stvarno nemamo pojma šta se dešava između korica okrenutih okolini.
Otkako znam za sebe, znam jedan bračni par. Ma rijetko da se o kome tako može reći da je sve plaho. Putovanja, dobri fakulteti, poslovi, dvoje predivne posložene djece, koja su također u braku, unuci k'o jabuke, sve bez belaja i skandala, srkleta i povišenog tona. Tako im, u miru i rahatluku, evo, skoro život prošao.
Nekidan sretnem oca te porodice s čijom sam djecom vršnjakinja. I malo pomalo, počne me ispitivati o mojima, ja njega o njegovima, sjetio se i mladosti i onog vremena, i našeg odrastanja.
S neba pa u rebra, sjetno izgovori ove riječi: – Sve nastranu, ali najvažnije ti je što ti voliš svoga Fahru i on tebe. To se baš vidi.
Ja iznenađena, tek da se snađem u čudu, kažem: – Jeste, hvala Bogu, ali i ti voliš svoju Džan-hanumu, a i ona tebe. Znaš ti kako je to voljeti i biti voljen.
On ušutio, očito se namjerio otvoriti, očito će reći nekome ili će puknuti. I ja se eto namjestila, slučajno ili ne.
Poče priču koja mi se nimalo ne slaže s onim što je cijeli svijet o njima mislio.
– Ja jesam nju volio otkako sam je vidio na faksu. Ja završavao, a ona upisala. Odmah sam se počeo motati oko nje. Nije to bilo k'o danas “hoš-neš”. Tad se cura osvajala, pjesme joj se pisale, bombonjere kupovale, u pendžer buljilo… i njeni bili sa mnom zadovoljni. Navijali da se počnemo zabavljati, da se to odmah uozbilji. Ona je uvijek bila fina, ali nisam je zanimao kao frajer, iako fakat nisam bio levat – i za mnom su letale.
Moja Džana ti je tad imala frajera koji se nije školovao, koji se bavio svim i svačim. Luda ljubav je to bila. Burna. Znala je i da ju je varao, šaltao na sve načine. Kad je belaj među njima, ona mene malo provoda k'o cuku, pa se opet pomire i sve tako. Kad je ona bila na kraju faksa, a ja već uveliko radio, puklo je između njih definitivno. Znao sam da je ovog puta definitivno, jer sam joj nekako uvijek bio za petama. Saznala je da ju je prevario s prvom jaranicom. Bilo je tako žestoko da ju je u svemu tome i zviznuo. Bila je slomljena. Sve poslije između nas išlo je k'o mlijeko. Zabavljanje dva-tri mjeseca, prsten, burma, djeca… Svi sretni i zadovoljni. I moji, a još više njeni. Ovaj njen je jeste poslije ganjao da se pomire, ali ona nije htjela. Donijela je odluku mozgom da sam ja taj. Hej, ko je bio od mene sretniji. Izabrala mene!
Sve, sve sam znao, moja Indira. I svejedno mi je bilo i što mi nije došla junferica i što sam znao da ga je voljela. Nisam sam sebi htio priznati da ga još voli. A znao sam u dubini duše, bogami jesam. Ali, kontam, vidjet će ljepotu mirnog života, pažnje, ljubavi… ne, neće naš brak biti samo društvena forma. Uglavnom u našem braku nikad ništa nije zaškripalo, ali je sve išlo kao na proizvodnoj traci. Tajming, pravila ponašanja, stari tabijat, ma sterilno sve. Eto, djecu mi je rodila, bila odlična žena, majka, ali ja je nikad nisam imao. Želim je kao na faksu i tako će ostati. I ona zna da ja znam da mene nije voljela nikad kao njega. Pa to pegla ljubaznošću i odanošću porodici. U biti, divna je ona osoba. Samo me ne voli onako kako sam ja žudio da me voli. Ja sam prijatelj, forma, ram – isti onaj cuko kojeg je na faksu vodala kad bi s njim zagužvala. On se oženio, dobio tri sina, odselio u Holandiju i danas je razveden. Ona se trudi da sve izgleda savršeno. Površina jeste savršena, ali u dubini je bura. Kao da ja ne vidim kad gleda dokumentarac o Holandiji. K'o što druge žene gledaju seriju Sulejman. Eto tako!
Prošle je godine dolazio u Bosnu. Ja saznao da dolazi, k'o kad živimo u mahali pa se sve zna. Nisam odolio i prvi put sam joj špijunirao mobitel. Dok je spavala, ja otišao u wc i vidio poruke. Javio joj se i rekao da bi je volio vidjeti. Ona odgovorila da o tome nema ni govora i da ga sram bude da saziva udatu ženu, nanu. Eto, ispoštovala me opet. Ali, ja nisam sretan. Nije ni ona.
Dok je odlazio, meni nikako nije bilo dobro. Eto, otvorila mi se jedna knjiga čije su korice puno ljepše od sadržaja.
Pa, eto, neka se svako zapita šta želi i neka izabere između ljubavi i društvene norme i zahtjeva. To jest, braka kao konvencije. Naravno, ovi koji još nisu izabrali.
Oni koji jesu, neka sabure – sami su birali.
Izvor: Azramag.ba
