DRUŠTVO
DRUŠTVO: Sa zanatom na posao, sa diplomom na biro
Mladi Crnogorci danas sve više upisuju fakultete zbog čega su zanatska zvanja gotovo u izumiranju. Statistika Zavoda za zapošljavanje Crne Gore kaže da čak 90 odsto maturanata nastavlja školovanje. To otežava poslodavcima da pronađu radnike u građevinarstvu, turizmu ili ugostiteljstvu. Ova praksa je za analitičara Srđana Vukadinovića zabrinjavajuća. On kaže da se, zbog krize zanata, kod nas sve više ,,uvoze” radnici iz Rumunije, Bugarske, Srbije ili Bosne i Hercegovine.
Analitičar vjeruje da se ,,pod uticajem Evropske unije” kod nas urušava sistem obrazovanja. Vukadinović navodi da je raniji obrazovni sistem bio mnogo kvalitetniji, jer tada nije mogao da bilo ko završi fakultet i kadrovi su bili stručniji.
– U svim zemljama bivše Jugoslavije oko šest do sedam procenata ljudi je završavalo fakultete. Evropska unija danas sve posmatra kroz kvantitet koji donosi novac. Zacratala je brojku od 20 odsto viskoobrazovanih ljudi koji treba da bude u Crnoj Gori. Jasno je da se to možete napraviti , može i 80 odsto, ali na uštrb kvaliteta – kaže Vukadinović.
Urušeni sistem visokog obrazovanja je, prema riječima našeg sagovornika, veliki izazov za one koji mogu na lak način da dođu do diplome. Analitičar kaže da zato svi žele da završe fakultete bez obzira da li su oni profitabilni ili ne.
Srđan Vukadinović
– To nije najveća mana, jer mnogi roditelji žele da djecu dovedu i do titule doktora. Danas je desetak doktora na birou rada i 100 ili 150 magistara. To što će ih sjutra biti 500 nikoga ne brine – kaže Vukadinović.
Sudeći prema statistici, analitičar navodi kako mnogi građani biraju lakše fakultete. Ne završavaju one teže poput medicine ili matematike.
– Završavaju ekonomiju ili prava koji su preplavili privatne fakultete. Platite i dobijete diplomu – kaže Vukadinović.
On smatra da je zato puno bolje da mladi ljudi završe neki zanat nego fakultet sa čijom diplomom će biti samo brojka na berzi rada.
– Zanatska zanimanja biće tražena i plaćena više od nekih fakulteta – kaže Vukadinović.
Iz Zavoda za zapošljavanje kazali su nam da je trenutno nezaposleno oko 11.000 osoba koje imaju diplomu fakulteta. Među njima najviše je pravnika, ekonomista, prosvjetne struke. Kada je riječ o zanatima, poslodavci najviše traže kvalifikovane i kvalitetne kuvare, konobare, picamajstore, zidare, tesare, keramičare i vodoinstalatere.
Razgovarali smo o ovim zanimanjima i sa roditeljima u Podgorici koji kažu da baš i ne bi insistirali da njihova djeca završe ovaj zanat.
Milka Dragović
Milka Dragović: Moja kćerka je bila zainteresovana da bude frizer i ja joj nisam dozvolila. Taj zanat nijesam doživljavala kao neko obrazovanje. Možda sam pogriješila, možda nijesam. Sve je relativno. Danas ona radi sasvim deseti posao.
Moju unuku interesuje psihologija, ali je svjesna da taj poziv u našim uslovima nema neku budućnost, egzistenciju. Razmišlja o pravu i advokaturi, jer želi da ima pristojne uslove za život. Ali, kad čujem da visokoobrazovani ljudi rade za 200 eura to je bogu plakati. Ako unuka želi uputila bih je na zanat, ali ne bih insistirala na tome. Nemam te komplekse od radničkih zanimanja. Imamo toliko pravnika, ekonomista, magistara… Toliko je ljudi bez posla, ne znam čemu se nadaju.
Svetlana Kijevčanin
Svetlana Kijevčanin: Podržala bih djecu u zanimanjima za koja su oni raspoložena. Imam dvoje djece. Sin se interesovao od druge godine za glumu. Upisali smo ga. To ga je odvelo na put pozorišne produkcije. S druge strane, da je možda neko želio da ostane na srednjem obrazovanju, vjerovatno bismo ga ohrabrili da proba nešto više, ali ako bi to bio onda taj izvor to bi bilo sasvim u redu. U čitavom regionu i u Crnoj Gori , ne postoji usklađenost onoga što škola produkuje kao kadar i onoga što je tržištu potrebno. Tu bi trebalo napraviti neki ,,rez”, pa onda ponuditi djeci ono što je potrebno. Tada ne bismo imali dilemu, jer bi smo znali da će moći da se zaposle. Zanat kod nas izumire.
